VODITE RAČUNA KO VAM PRVI ULAZI U KUĆU Ovo svaki položajnik mora da izgovori kada ulazi u kuću na Božić
U davna vremena uvek se gledalo da to bude muškarac i to neko ko želi dobro vašem domu. Međutim, kako se menjaju vremena menjaju se i običaji pa je sasvim normalno da položajnik danas bude i ženska osoba.
Položajnik je prva osoba koja ulazi u vaš dom na Božić. U davna vremena uvek se gledalo da to bude muškarac i to neko ko želi dobro vašem domu. Međutim, kako se menjaju vremena menjaju se i običaji pa je sasvim normalno da položajnik danas bude i ženska osoba.
- Obično se iz sredine birao neko ko je uspešan ili neko iz porodice, najčešće muško dete. Nekada se pazilo da devojčica ne uđe u kuću, ali vremenom se to izmenilo - objašnjava dr Vesna Marjanović, etnolog za "Blic Ženu".
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Prva dužnost položajnika (u nekim krajevima ga zovu i radovan) jeste da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Kada uđe u kuću (prag preskače desnom nogom!) prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice. Domaćin i položajnik razmenjuju pozdrav: "Hristos se rodi" - "Vaistinu se rodi!" Kada napušta dom, domaćini položajnika daruju.
- Onaj ko je ulazio u kuću, dolazio je sa dobrim željima i džarao vatru. Izuvao bi se i seo na sredinu sobe, a domaćini bi preko njega posipali pšenicu. Prema verovanju, to se radilo da bi domaćinstvo bilo bogato. Danas je to sve simbolično. Negde se pripremao kolač kao đevrek, u centralnoj Vojvodini pletenica, i neki dar. Najčešće se vezivala košulja ili ćebe - kaže dr Vesna Marjanović.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)