KAKO JE NASTALA IZREKA "KOM OPANCI, KOM OBOJCI" Ovaj izraz često koristimo, a ne znamo istorijsko poreklo
Obojci su bili platno koje je trebalo da nas štiti od žuljeva i hladnoće. Opanak je bio osnovna obuća.
Postoji više objašnjenja nastanka i značenja ovog srpskog narodnog izraza, ali se svi slažu da je, da bi se on shvatio – potrebno i malo znanja iz istorije.
Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu.
Kada hoćemo da kažemo da je život surova lutrija, kažemo „Kom opanci, kom obojci“. A zašto i kako se takva izreka ustalila u srpskom jeziku?
Možda vas zanima:
ŠTA STVARNO ZNAČI "ALAL VERA"? Izraz potiče iz doba Turaka
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
Da li znate zašto se kaže "od Kulina bana": Mnogi ne znaju ko je zapravo u pitanju, narodno predanje kaže...
U njegovo doba nastao je i jedan važan dokument
Možda vas zanima:
ŠTA STVARNO ZNAČI "ALAL VERA"? Izraz potiče iz doba Turaka
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
Da li znate zašto se kaže "od Kulina bana": Mnogi ne znaju ko je zapravo u pitanju, narodno predanje kaže...
U njegovo doba nastao je i jedan važan dokument
Možda vas zanima:
ŠTA STVARNO ZNAČI "ALAL VERA"? Izraz potiče iz doba Turaka
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
Da li znate zašto se kaže "od Kulina bana": Mnogi ne znaju ko je zapravo u pitanju, narodno predanje kaže...
U njegovo doba nastao je i jedan važan dokument
Sama izreka po sebi govori sve. Neko dobije jedno, a neko drugo. Ko dobije opanke je bolje prošao. Obojci su kraći deo slamke.
Obojci su, u stvari, komad platna koji se uvijao oko noge da je zaštiti od žuljeva i od hladnoće. Opanak je bolje štitio i bio osnovna obuća u Srbiji do prve polovine XX veka.
Još od ranih civilizacija se pravio od kože, da bi svoje mesto kasnije u industrijskom društvu dobila i guma.
Printscreen/Instagram
Izgled je zavisio od nekoliko faktora, ali najpre od umešnosti majstora koji ga je pravio.
Oni opanci koji nisu bili namenjeni za rad su imali ukrase. Na gornjem delu su imali prepletaj, upletene tanke trake od kože na zanimljiv način. Što sitniji prepletaj, to su opanci bili vredniji. Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu. I zvali su se „Šiljkani“.
Opanak je spasio Srbe, a mladi ga se stide
U „Srpskim narodnim poslovicama“ Vuk Karadžić piše ovako:
„Kom obojci, kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta dokopa. Valja da su se negde dvojica otimala oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke.“
Samo poreklo izreke nije sasvim istorijski precizirano, ali se veruje da je vezano za oružane sukobe. Opanci su bili deo ratnog plena skidanih sa pobeđenih, živih ili mrtvih, koji su ostajali u obojcima. Pa „Kom‘ opanci, kom‘ obojci!”
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Komentari(0)