KAKO JE NASTALA IZREKA "KOM OPANCI, KOM OBOJCI" Ovaj izraz često koristimo, a ne znamo istorijsko poreklo
Obojci su bili platno koje je trebalo da nas štiti od žuljeva i hladnoće. Opanak je bio osnovna obuća.
Postoji više objašnjenja nastanka i značenja ovog srpskog narodnog izraza, ali se svi slažu da je, da bi se on shvatio – potrebno i malo znanja iz istorije.
Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu.
Kada hoćemo da kažemo da je život surova lutrija, kažemo „Kom opanci, kom obojci“. A zašto i kako se takva izreka ustalila u srpskom jeziku?
Možda vas zanima:
ŠTA STVARNO ZNAČI "ALAL VERA"? Izraz potiče iz doba Turaka
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
Možda vas zanima:
ŠTA STVARNO ZNAČI "ALAL VERA"? Izraz potiče iz doba Turaka
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
Možda vas zanima:
ŠTA STVARNO ZNAČI "ALAL VERA"? Izraz potiče iz doba Turaka
Postoje uzrečice i izrazi koje koristimo vrlo često u svakodnevnim razgovorima, a da pritom ne znamo šta zaista znače.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
Sama izreka po sebi govori sve. Neko dobije jedno, a neko drugo. Ko dobije opanke je bolje prošao. Obojci su kraći deo slamke.
Obojci su, u stvari, komad platna koji se uvijao oko noge da je zaštiti od žuljeva i od hladnoće. Opanak je bolje štitio i bio osnovna obuća u Srbiji do prve polovine XX veka.
Još od ranih civilizacija se pravio od kože, da bi svoje mesto kasnije u industrijskom društvu dobila i guma.
Printscreen/Instagram
Izgled je zavisio od nekoliko faktora, ali najpre od umešnosti majstora koji ga je pravio.
Oni opanci koji nisu bili namenjeni za rad su imali ukrase. Na gornjem delu su imali prepletaj, upletene tanke trake od kože na zanimljiv način. Što sitniji prepletaj, to su opanci bili vredniji. Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu. I zvali su se „Šiljkani“.
Opanak je spasio Srbe, a mladi ga se stide
U „Srpskim narodnim poslovicama“ Vuk Karadžić piše ovako:
„Kom obojci, kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta dokopa. Valja da su se negde dvojica otimala oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke.“
Samo poreklo izreke nije sasvim istorijski precizirano, ali se veruje da je vezano za oružane sukobe. Opanci su bili deo ratnog plena skidanih sa pobeđenih, živih ili mrtvih, koji su ostajali u obojcima. Pa „Kom‘ opanci, kom‘ obojci!”
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)