KUĆA DUHOVA U CENTRU PRESTONICE Najlepše zdanje Beograda poredi se sa ukletim građevinama iz horor filmova
Beograd je grad prelepih zdanja, čak i kada propadnu ovako, mi mu nađemo neku namenu.
Svi smo kao mali voleli da se igramo po ovakvim mestima, zamišljajući razne scene iz filmova, ali ovakvo zdanje da ovako propada definitivno je šteta.
Sudbina je htela da se nekada najlepša porodična kuća Beograda sada poredi sa ukletim građevinama iz horor filmova. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini nekada prelepe dvospratnice, nalaze se luksuzne vile u kojima su smeštena diplomatska predstavništva nekoliko zemalja. I zgrada koja se nalazi na adresi Kneza Miloša 66 imala je istu namenu, ali do realizacije zacrtanog plana nikada nije došlo.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
A nije uvek bilo tako…
Zdanje kao odraz moći i bogatstva
Izvorno, kuća je pripadala jednom od najznačajnih ljudi u istoriji srpske prestonice – poznatom češkom trgovcu i zanatliji Ignjatu Bajloniju.
Od svih dobara koje je za života ostavio Beogradu, uspomenu na njega danas čuva pijaca koja se nalazi u blizini Skadarlije. A nekada je baš tu bila močvara, koju je Bajloni isušio kako bi stvorio pivaru, najčuveniju u ovom delu Evrope.
Uporedo sa njegovim poslovnim uspehom, širom Beograda je obnovljeno nekoliko zgrada važnih za ekonomiju ondašnje varoši, a nicale su i građevine u kojim su živeli članovi porodice Bajloni.
Jedna od njih bila je i kuća u ulici Kneza Miloša, sa skrovitim dvorištem koje se nalazi iza nje. Stariji Beograđani i danas vam mogu ispričati da je zdanje bilo toliko lepo i “na glasu” da su prolaznici zastajali kako bi mu se divili.
Ali, to su sve davno prošla vremena…
Od prestoničke lepotice do kuće duhova
Posle nacionalizacije obavljene po završetku Drugog svetskog rata kuća je došla u posed opštine Savski venac. Dvadeset godina kasnije, vlasti su odlučile da je 1962. godine prodaju Republici Gvineji, kako bi se baš na tom mestu otvorila ambasada ove afričke zemlje.
U međuvremenu je prema mišljenju urbanističkih stručnjaka, zgrada navodno “izgubila kulturnu i arhitektonsku vrednost”. Predviđeno je rušenje i izgradnja novog objekta na istoj adresi. Do realizacije plana nikada nije došlo pre svega zbog nedostatka sredstava koje je trebalo da obezbedi novi vlasnik.
Poslednje najave o mogućem renoviranju stigle su iz sada već davne 2008. godine.
Skoro deceniju kasnije, oronula fasada je prekrivena mrežom koja nedovoljno obezbeđuje prometni trotoar koji se pruža pored same kuće.
Deo građevinskog materijala koji se ovde nalazi godinama samo na prvi pogled odaje utisak da je reč o gradilištu. Majstora nema, a kuća je postala omiljena destinacija pasa lutalica, mačaka, a pojedini sugrađani svedoče da se u njoj kriju i pacovi. I to sve na samo nekoliko metara od mesta gde stotine Beograđana svakodnevno čeka gradski prevoz.
(Istorijski zabavnik)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Naši stari su verovali da vetar ima duhovnu funkciju: Ovako su mu pevali, a razlog će vas iznenaditi
Pevanje pred vetar nije pokušaj da se kontroliše priroda
Nekada su žene morale nevine da uđu u brak inače bi prošle kroz GOLGOTU OD OBIČAJA: Potresna svedočenja preživelih
Kada bi devojka iz sela bila na putu udaje, a nije bila nevina, običaji su nalagala ozbiljne i ponižavajuće rituale
MUZEЈ MRTVOG JEZIKA: Jedino mesto u Srbiji gde se govori rumunski jezik cara Trajana i zašto je ta kultura pod zaštitom
Vlaška zajednica u Istočnoj Srbiji čuva jedinstven jezički fenomen: arhaične romanske dijalekte koji su se razvijali u potpunoj izolaciji vekovima. Otkrivamo zašto se ovaj jezik, najbliži izvornom latinitetu Balkana, naziva "jezikom cara Trajana" i kako je pitanje njegovog imena – vlaški ili rumunski – postalo predmet političkog spora, uprkos naučnoj činjenici da je on živi spomenik antike.
KAMEN KOЈI SE PREMEŠTA: Zašto se na Planini Tari skrivalo hajdučko blago i legenda o neobjašnjivim pomeranjima obeležja
Planina Tara, sa svojom divljom lepotom i gustim, stoletnim šumama, vekovima je bila idealno utočište za sve – od mrkih medveda do hajduka. Otkrivamo zašto su hajduci baš na Tari skrivali blago i kako je legenda o kamenju koje se samo pomera nastala da bi zaštitila najveće tajne planine od pohlepe lovaca na blago.
POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije
Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.
Komentari(0)