Knjigu je krupnim ćiriličnim slovima štampao Trojan Gundulić, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, u štampariji koju je osnovao knez Radiša Dmitrović.
Zove se još i Četvoroblagovestije. Sadrži četiri kanonska jevanđelja.
Crtana slova su ukrašena stilizovanim listićima ili iskićena belim lozicama. Tip slova i inicijala preuzet je iz starih srpskih rukopisnih knjiga (uticaj srednjovekovnog sopoćanskog slikarstva).
Knjiga je ukrašena bogatim ornamentima urađenim u kuvanom drvetu orahovine.
Četvorojevanđelje sadrži osam velikih ornamenata i 392 inicijala. Uglovi i spoljne strane isprepletani su belim šarama.
Knjiga „Beogradsko četvorojevanđelje“ spada u najbolja ostvarenja starog srpskog štamparstva.
Ova knjiga bila je poslednje izdanje štampano za vreme Osmanske vlasti u Srbiji, a Beograd jedini grad na Balkanskom poluostrvu koji je u 16. veku imao štampariju u kojoj su stvarane knjige na srpskoslovenskom jeziku.
Kraj 16. veka obeležen je restriktivnom politikom sultana Selima Drugog i doneo je gušenje daljih pokušaja da se štamparska delatnost koliko-toliko sačuva. Ovakvo stanje potrajalo je naredna dva stoleća, sve do obnove štamparstva godine 1831.
Svojom starinom, sadržinom teksta, jezikom, tipografskim i estetskim osobenostima Beogradsko Četvorojevanđelje predstavlja svojevrsni spomenik srpske kulture i pismenosti. Knjiga je zaštićena zakonom kao kulturna baština od izuzetnog značaja.
Poslednja dva lista sadrže pogovor koji donosi uvid o osobenostima života srednjovekovnog Beograda i predstavlja autentično svedočanstvo vremena u kom je nastalo.
Iako je imala bogoslužbenu ulogu, knjiga nije nastala pod okriljem crkve. U to vreme crkva je, usled materijalnih okolnosti, davala prednost prepisivačkom radu. Izlivanje slova i štampanje bilo je skup posao.
Zanimljivo je da je svaki sačuvani primerak knjige drugačiji.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj
BONUS VIDEO:
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)