PRVI SRBIN DOKTOR TEHNIČKIH NAUKA Milutina Milankovića NASA uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena (VIDEO)
Milutin Milanković je srpski naučnik koji je svoju karijeru proveo u Srbiji, akademik i profesor Univerziteta u Beogradu.
Tvorac je vremena, ali je u svetu najpoznatiji, kao autor astronomske teorije klimatskih promena, kojom je objasnio misteriju ledenih doba. Koliko je bio i ostao važan za čitavu planetu, govori i podatak da ga je NASA uvrstila u 15 najvećih umova koji su proučavali Zemlju.
Početak njegove životne priče počinje 28. maja 1879. godine kada je rođen, u Dalju, mestu na Dunavu, u okolini Osijeka, gde je završio osnovno obrazovanje.
Bio je opčinjen Dunavom, njegovom veličinom i snagom, o čemu svedoči i njegov zapis “Ceo moj život prošao je kraj velike reke. U mladosti, jutrom sam gledao Dunav kako otkida komade očeve zemlje. Studentske dane u Beču proveo sam kraj njega. Sa Kapetan Mišinog zdanja Beogradskog univerziteta često sam gledao na Dunav u proleće i u jesen. U izgnanstvu, u Pešti, njime sam se tešio. Evo me pod starost opet kraj Dunava”.
U sedamnaestoj godini, po nagovoru profesora, kao izraziti matematički talenat, odlazi u Beč i nastavlja školovanje na Visokoj tehničkoj školi. Studije građevine uspešno završava 1902. godine. Sa nepunih dvadesetšest godina promovisan je u doktora tehničkih nauka 17. decembra 1904. godine i tako postao prvi Srbin doktor tehničkih nauka. U Beograd i Srbiju vraća se 1909. godine.
vikipedija
U autobiografiji o putu koji je izabrao napisao je “Težio sam uvek ka višim ciljevima, ili bar onima koji su mi takvi izgledali. Nisam počinjao ništa za što se nisam osećao dorastao, zato u svom radu nisam skoro nikad imao neuspeha. Znao sam iz vlastitog iskustva, još više iz iskustva drugih, da je put kojim sam odlučio da pođem dug i trnovit i da vodi samo onda do značajne visine ako se njime korača celog života, ne skrećući ni desno ni levo“.
Pošto je odabrao klimu daleke prošlosti za predmet svojih naučnih istaživanja, pažljivo je isplanirao svoje naučno putovanje kroz „vasionu i vekove“.
Mada je jedan od nekoliko profesora Beogradskog univerziteta koji je odbio da potpiše "Apel srpskom narodu" od strane okupacionih vlasti u II sv. ratu, Sud časti BU donosi karakteristiku: "Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopšte ne poznaje... Smatramo da je naš politički neprijatelj... Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik (1. jul, 1950.)”.
Govorio je “Mene čudnom snagom beskonačnost privlači i želim da dograbim celu vasionu i da svetlost njenu rasprostrem, te da osvetli svaki kutak. Katkad, na krilima svoje uobrazilje, preduzimao sam daleka putovanja u beskrajnu vasionu ili u drevnu prošlost da bih svojim rođenim očima sagledao izbliza ono što je nauka opazila izdaleka”.
Najveći deo proučavanja obavljao je kod kuće u Beogradu ili u staroj zgradi Univerziteta, u Kapetan Mišinom zdanju.
vikipedija
“Moja soba za rad je samo skromno, ali ugodno utočište. Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i posmatram zvezdano nebo. Opazim li Mesec, ja se popnem do njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo. Pojavi li se koja planeta, ja odletim do nje da bih rezultate mojih matematičkih ispitivanja o klimi planeta kontrolisao na licu mesta”.
Prvi je matematički dokazao da astronomski uticaji (promena orijentacije Zemljine ose rotacije – precesija ravnodnevnica, promena nagiba Zemljine ose rotacije prema ekliptici i ekscentriciteta putanje Zemlje oko Sunca) upravljaju mehanizmom termičkih pojava na Zemlji. Time je povezao nauke o vasioni i Zemlji i otpočeo proučavanje klime na način koji pre njega nije postojao. Koristeći matematičke modele, prvi je objasnio periodizacije nastanka, razvoja i smene ledenih i međuledenih doba tokom proteklih 600.000 godina, čime i formalno pristupa zasnivanju svoje čuvene astronomske teorije promene klime. Rezultate svojih istraživanja iskazao je izvlačeći krive koje pokazuju varijacije u osunčavanju za različite geografske širine.
Objedinjene rezultate svoga dugogodišnjeg rada objavio je u kapitalnom delu “Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba”.
vikipedija
Zanimljive činjenice koje možda niste znali o Milankoviću
– njemu u čast, jednom krateru na tamnoj strani Meseca dato je njegovo ime. Ovo je zvanično usvojeno na kongresu Međunarodne astronomske unije 1970. godine u Brajtonu, u Engleskoj. Ista ta organizacija je u Sidneju, u Australiji, 1973. godine, donela odluku da se i na Marsu jednom krateru da ime Milanković;
– jedno nebesko telo u asteroidnom pojasu, planetoid, koji su otkrili srpski astronomi, nosi ime 1605 Milanković;
– Evropsko geofizičko društvo ustanovilo je medalju „Milutin Milanković” 1993. godine, koja se dodeljuje naučnicima za izuzetne zasluge u dugoperiodičnom proučavanju i modeliranju klime. Od 2003. godine, ovu medalju dodeljuje Evropska unija za geonauke;
– on je tvorac Novojulijanskog kalendara koji je usvojen na svepravoslavnom Kongresu, sa vaseljenskim patrijarhom Meletijom IV na čelu, u Carigradu 1923. godine. Kalendar su, prihvatile samo grčka, rumunska, carigradska i aleksandrijska crkva. Prema Milankovićevom rešenju prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa četiri bez ostatka, a sekularne godine biće samo onda prestupne ako njihov broj vekova, kada se podeli sa devet daje ostatak dva ili šest. Sve ostale sekularne godine su proste, što daje potpunu preciznost kalendara do 2.800. godine. Smatra se da danas oko 50 miliona vernika u svetu koristi ovaj kalendar;
vikipedija
– njegovi matematički proračuni u sferi građevinarstva pokazali su da se kao najviša, može sagraditi betonska građevina poluprečnika osnove 112,84 km, visine 21,646 km, što predstavlja teorijsku granicu visine koja se zbog građevinske statike ne može prekoračiti;
– svoju graditeljsku delatnost u Srbiji krunisao je projektovanjem devetnaest armirano-betonskih mostova preko reke Timok, na izuzetno teškim terenima, kojima i danas prolazi pruga Niš-Knjaževac, objektima za potrebe Komande vazduhoplovstva i Kovnice novca u Topčideru;
– on je bio i hroničar svog vremena. Napisao je prozno delo „Uspomene, doživljaji i saznanja“, naučno-popularni roman „Kroz vasionu i vekove“ i zbirku pripovedaka „Kroz carstvo nauka“;
– njegov lik je na novčanici od 2.000 dinara.
Gospodar tajni osunčavanja Zemlje, putnik kroz “vasionu i vekove”, umro je 12. decembra 1958. godine u Beogradu. Završetk priče je u Dalju, gde je prema sopstvenoj želji sahranjen u porodičnoj grobnici na pravoslavnom groblju, na obali Dunava.
Izvor: geografijanadlanu, vikipedija, semberijainfo
SUTRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Кao što je u šali i s ljubavlju govorio Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
Komentari(0)