Nešto što je onda imala svaka kuća u Jugoslaviji privuklo je veliku pažnju i od običnog oglasa postalo sasvim druga priča sa primesom jugonostalgije i sećanja na mladost i detinjstvo.
Javljali su se ljudi iz svih krajeva nekadašnje zajedničke zemlje samo da kažu da je lepo i da Mirzetu poruče da nikako ne prodaje.
Uz raspitivanje za cenu, pa mogu li sudovi odvojeno i slično, mnogi su mu uglavnom pisali na ovaj način...
- To se care ne prodaje, to se čuva makar i u šupi
- Meni žao, naš bio u podrumu i uništio se, a sve lijepo što je, veže me za ovu sliku
- Te stvari imaju neku toplinu bar nama koji smo ih imali...
- Nekad je to bila kuhinja, lijepa vremena, svi zdravi i zadovoljni
- Vraća u djetinjstvo.Svaka čast
- Kredenac svi smo imali, jeli za sinijom iz jedne ćase što mati skuha, svi zajedno jeli, sad jedno hoće ono. Niko ne jede zdravu hranu - salame, viršle, tortilje, pice, Mi sve jeli, bili zdravi fala Bogu
- Vrati me u djetinjstvo ljepota za oči
- Koliko samo dimirlija tepsija
(fb starudije)
Komentari (0)