NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Reka Sava je u slovenskoj mitologiji imala izuzetan značaj. Njeno ime potiče od grčke reči za "jak" ili "snažan", a verovalo se da je ona moćna reka koja hrani Dunav, samog Zevsa. Ipak, uz nju su se vekovima vezivali tabui, posebno oni vezani za svet mrtvih i prelazak duša. U Posavini i Mačvi, gde je Sava često plavila i odnosila živote, ljudi su razvili složen sistem verovanja kako bi umirili reku.
Ritual pranja i otpuštanja duše
Jedan od najstarijih i najjezivijih običaja koji se zadržao do ranog 20. veka bio je ritualno "pranje" ili simbolično kupanje pokojnika vodom donesenom sa Save. Verovalo se da se na taj način telo pročišćava od zemaljske prljavštine i olakšava put duši. Pranje je bilo povezano sa paganskim ritualom otpuštanja duše – sprečavalo se da duša ostane zarobljena u kući i da se pretvori u zlog demona. Sam taj čin pokazivao je duboko poštovanje prema reci kao elementu života i smrti.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Shutterstock
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Možda vas zanima:
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
Savske vodene vile i amajlije
Osim utapanja, najveći strah u Posavini odnosio se na vodene vile (vodnjakinje) i rečne demone za koje se verovalo da žive na dnu Save. Ove vile su, po legendi, bile izuzetno lepe i opasne, a vukle bi muškarce na dno da im postanu supruzi. Ribolovci i mornari su se klonili kupanja na neuređenim mestima i nosili su posebne amajlije – najčešće metalne predmete ili beli luk – kako bi se zaštitili od opasnih rečnih duhova. Sava, sa svojim dubokim, tamnim virovima, ostaje svedočanstvo drevnog verovanja u moć vode i prirode.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)