Poznat po jedinstvenoj postavci posvećenoj Titovoj republici, Narodni muzej u Užicu među svojim zidovima krije i mnoga druga izuzetno vredna istorijska ali i arheološka svedočanstva.
U nekada zapuštenom trezoru bivše Narodne banke Kraljevine Jugoslavije pre deset godina otvoren je i Lapidarijum antičkih spomenika, a eksponati pripadaju periodu od druge polovine II do prve polovine IV veka.
„U Lapidrijumu su izložensa 23 nadgrobna spomenika, žrtvenici, slobodne figure lavova, korintski kapel i fragmenti antičkih stubova. Spomenici potiču sa teritorije opština Zlatiborskog okruga, Kosjerića, Požege, Nove Varoši, Prijepolja i grada Užica. U antičkom periodu teritorija na kojoj su nađeni ovi antički spomenici ulazila je u granice istočne provincije Dalmacije“, izjavila je za RINU Marina Kotarac arheolog Narodnog muzeja u Užicu.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Rina
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Možda vas zanima:
Ovde je odštampana prva knjiga u Srbiji: Samouki monah Teodosije na 250 drvenih ploča uspeo je da izrezbari slova za nezaborav
U vreme modernih tehnologija i brzog pisanja, slanja i štampanja poruka na mnoštvu aplikacija teško je i zamisliti koliko je nekada davno bilo teško bilo šta napisati, a tek odštampati. Malo je onih koji znaju da je prva knjiga u Srbiji odštampana davne 1537 godine u manastiru Rujan nadomak Užica i to zahvaljujući upornosti i požrtvovavnosti samoukog monaha Teodosija koji je želeo da Božije reči ostanu zabeležene i opstanu vekovima. Čuveno Rujansko Četvorojevanđelje je zapravo prva knjiga štampana u Srbiji.
Izgrađena u doba kraljevine, ovo je jedna od najstarijih fabrika vode u Srbiji: Sa Živkovića vrela Užičani i posle devet decenija dobijaju pijaću vodu - "penzija" se ne nazire
U brdima iznad Užica, još za vreme kraljevine, 1938. godine izgrađena je fabrika vode Živkovića vrelo na Jelića Polju koja do današnjih dana gasi žeđ meštana grada na Đetinji. Posle skoro devet decenija, ovaj izvor je i dalje u funkciji, a njegova „penzija“ se po svemu sudeći još uvek ne nazire.
Rimljani su na podneblje današnje Zapadne Srbije stizali kao osvajači, i za svoje prebivalište birali su teritoriju na dobroj poziciji sa koje su mogli da posmatraju dolazak neprijateljske vojke. Arheološka istraživanja naročito su bila plodonosna na teritoriji današnje Požege gde je prema određenim nalazima bio smešten vojni logor. Ništa manje važna nisu arheološka nalazišta u selima Zlatiborskog okruga.
„Osvajačka vojska za sobom je ostavljala žrtvene spomenike posvećene božanstvima. Žrtvenici iz Užica i Radoinje, kod Nove Varoši, posvećeni su bogu Jupiteru, a žrtvenici iz Ježevice, kod Požege, i Bioske kod Užica, bogu Mitri. Lavovi nisu bili dekorativnog karaktera već su takođe imali veliki religiozni značaj, podizani pri hramovima“, istakla je Kotarac.
Rina
Izložene stele, kamene nadgrobne ploče bogato su ukrašene religijskim sadržajem. Zatim tri nadgrobna spomenika u obliku kocke. Cipusi, monolitni nadgrobni spomenici, pronađeni su u širem regionu Užica i bogato su ukrašeni biljnom ornamentikom (vinova loza) i ljudskim glavama, od kojih neke predstavljaju lokalna božanstva. Svi ovi nalazi nedvosmisleno dokazuju da su Rimljani bili fenomenalni klesari i u kamenu su ostavljali svoje tragove koji su i danas vidljivi golim okom na ovim eksponatima upravo u užičkom Lapidarijumu.
„Spomenike su izrađivali u kamenu krečnjaku i sa velikom preciznošću klesali ljudske figure. Posebno reprezentativna jeste nadgrobna stela pronađena u selu Tubići kod Kosjerića na kojoj su isklesani muškarac i žena. U selu Bioska nadomak Užica verovatno je postojao rimski hram jer su pronađeni stubovi koji se vezuju samo za takve sakralne objekte. Stubovi koji su pronađeni u Biosci, takođe su jako reprezentativni i jedan se nalazi ispred ulaza u Lapidarijum“, kaže arheološkinja iz Užica.
Rina
Osim nadgrobnih spomenika i stubova, na nekadašnjem rimskom putu kroz zapadni deo Srbije pronađeni su i mnogi drugi predmeti koji svedoče o životu velikih osvajača na ovim prostorima. Posuđe, keramika, fibule i nakit stari vekovima i iz doba Rimljana takođe se mogu videti u postavci Narodnog muzeja u Užicu. Posebenu pažnju zauzima staklena vaza, koja je samo čudom izdržala tolike godine a da nije polomljena, što je fascinantna činjenica.
„Na lokalitetu Duhov Do zatrpana u zemlji pronađena je staklena posuda, koja je odolela zubu vrmena sve ove vekove. Nije poznata njena tačna namena, da li je bila pehar ili svetiljka. Potpuno je očuvana, srednje veličine i kupastog obila. Na sebi ima utisnute plave ukrase“, rekla je Marina Kotarac.
Uticaj Rimljana na teritoriji grada Užica bio je najdominantniji u II i III veku. Gde god su planirali da podignu naselje oni su prvo podizali put i tu stacionirali svoje snage. Pojedina arheološka nalazišta otkrivena su u užem i širem centru grada. Prema zapisima čuvenog Feliksa Kanica u centru grada pronađen je jedan rimski sarkofag, dok je prema informacijama istog istraživača kod Uremovačkog potoka, nađen depo od 2.000 komada rimskog srebrnog novca iz carskog doba. Kanic je pomenuo i selo Karan kao jedno od najzinimljivijih rimskih naselja na teritoriji Užica.
Znaju i te kako da "izgrebu" uspeh: Čačane sa druge strane Morave decenijama unazad zovu Grebićima - a, evo i zašto
Kroz dugu srpsku istoriju svako selo ili grad imalo je svoje obeležje po kojem je bilo prepoznatljivo i razlikovalo se od ostalih. Da li su bili hrabri, spretni, podli ili lukavi, sve je to na kraju završavalo u njihovim nadimcima i prenosilo se sa kolena na koleno. Od davnina su Čačani u Srbiji poznati kao Grebići, a da se ni dan danas ne zna zašto su žitelji grada na Moravi dobili upravo taj epitet.
"NOSILAC SVETE BLAGODETI": Ovo kratko žensko ime dugo opstaje u SRBIJI, ima MOĆNO ZNAČENJE
Ukoliko planirate da svojoj devojčici date kratko ime, možda ćete se odlučiti baš za ovo
Kako je nastala reč "Balkan"? Staro ime poluostrva malo ko zna, iz ovog jezika dolazi naziv, a evo zašto je nazivano "Burem baruta Evrope"
Geografski, Balkan je omeđen Jadranskim, Jonskim, Egejskim, Mramornim i Crnim morem. Ipak, severna granica poluostrva nije jasno definisana – najčešće se uzimaju reke Sava i Dunav kao prirodna granica.
SUNČANO NA SVETOG NIKOLU: Sada je jasno kakva nas zima čeka prema narodnom verovanju
Još od davnina se smatralo da vreme na ovaj veliki praznik najavljuje kakvi će biti zimski meseci pred nama
STARINSKI RECEPT ZA SLAVSKO ŽITO: Ne postoji ukusnije!
Donosimo vam starinski recept za slavsko žito.
Komentari(0)