Udavala se 12 puta i jedva krpila kraj s krajem: Živela je na Vračaru, a sad okopava baštu na selu i moli se samo za ovo
Pevačica Maja Odžaklijevska preselila se iz Beograda, te sada živi u mirnom selu.
Maja Odžaklijevska važi za pevačicu sa najviše brakova na estradi. Kako je svojevremeno ispričala, 12 puta je imala veze koje bi mogle da se okarakterišu kao brak, a u svojim ljubavima nije trpela – kada bi primetila da joj nešto ne odgovara, to bi bio kraj.
"Imala sam 12 takozvanih brakova. Kako dođe onaj momenat da krene zvocanje ili ponašanje koje mi se ne dopada, ja trpam sve stvari u kese za đubre i kažem: "Stvari su ti ispred." Ćao, doviđenja i novi brak. Moja majka je govorila: "Jedan se otegao, drugi se protegao"", ispričala je jednom prilikom pevačica.
Inače, pevačica je majka dve ćerke, Tee i Andree, koje su joj podarile unuke Luku i Konstantina. Odgajala ih je sama, budući da se za Teinog oca nije udala, a da se od Andreinog brzo rastala.
"Nisam se udala za Teinog oca Aleksandra zbog toga što me to nije interesovalo. Nije me zanimalo da kuvam ručak i vodim takav život. Ali za Andreinog oca Enesa jesam se udala, na njegovo insistiranje. Venčali smo se, ali je to kratko potrajalo. Oni su bitni mojoj deci, pa sam održavala odnos sa njima. Sa Teinim ocem sam se družila do prošle godine, dok nije preminuo. I sa Andreinim tatom, koji ima suprugu i dve ćerke, obavezno odem na ručak kada dođu u Beograd. Ni sa kim se nisam rastala na ružan način", ispričala je pevačica za "Hit Informer", a onda se opisala trenutke u kojima se.
Život samohrane majke nije bio lak, a Maja se suočila sa velikim izazovima.
Printscreen
"Bilo je strašnih momenata dok sam podizala ćerke. Dešavalo se da jedemo keks sa vodom zato što nemamo para za mleko. Do te mere je bilo teško. Nisam mogla da radim, a nisam i dalje htela da pravim kompromise i pevam nešto što ne mogu, što želudac neće", ispričala je.
Ona je otkrila da ju je jedan prijatelj jednom prilikom zaposlio kao nadzorni organ u vulkanizerskoj radnji.
"Plata mi je bila oko 500 maraka, a do tada sam, kad otpevam samo jednu pesmu, dobijala 1.000! Ali bilo mi je u redu to, jer sam bila zahvalna što mogu da zaradim svoj dinar. Ne postoji osećaj nezadovoljstva kada pošteno zaradite novac. Dokle god je pošten posao, svaki dinar je veliki kao kuća", ispričala je pevačica.
Kako je dodala, dok je živela u Švedskoj sa svojom majkom, radila je kao bebisiterka, uvek imajući na umu majčinu rečenicu da "Bog nema ništa protiv poštenog posla".
Život na selu
Poslednjih godina Maja živi na selu, a preseljenje iz grada bilo je, kako kaže, jedna od najboljih odluka koje je donela.
Ona živi na selu, ima baštu koju neguje, a ima i paradajz koji ne prska jer ga štiti kopriva koja tu raste.
"Mnogo mi prija što me bude slavuji. Zašto bih ujutru slušala trube u gradu? I dok se nisam preselila, divila sam se Vesni Zmijanac kada je otišla na Bukulju. Shvatila sam da je napravila najpametniji potez što je otišla van grada, u koji može da dođe kad hoće. Ja jesam gradsko dete, ali sam u Skoplju odrasla u kući koja je imala dvorište. Oduvek sam želela da imam svoju kuću sa baštom i to mi se ispunilo", kaže Odžaklijevska sa kojom je do skoro živeo unuk Luka, koji boluje od autizma.
"Luka sada jeste bolje, više nas razume nego ranije, ali i dalje ne govori. Sa njim mora mnogo da se radi i ja sam, dok sam imala snage, sve to mogla da savladam. Ali više nemam! Prošle godine sam ga predala majci. Rekla sam ćerki Tei: 'Sine, ja više ne mogu!' On je sada fizički jak, a i u pubertetu je. Ne postoji način da nastavim da ga čuvam. Drago mi je što kod Luke vidim boljitak, u smislu da nas bolje razume nego ranije. Ali i dalje ne govori. Najveća želja mi je da čujem unuka kako priča", objasnila je Maja.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)