Kolač koji donosi sreću na trpezu - kako se pravi sremački kuglof
Poreklom iz srednje Evrope, kuglof je preko Austrougarske stigao u Srem i zauvek ostao u vojvođanskim kuhinjama. Danas je to kolač koji čuva duh prošlih vremena, ali i dalje pronalazi svoje mesto na savremenim trpezama.
Kuglof u tradiciji Srema
U Sremu kuglof nije bio samo poslastica, već deo svečanosti. Spremao se za Božić, Uskrs, slave i svadbe. Poseban kalup, kružnog oblika sa rupom u sredini, bio je gotovo obavezna oprema u svakoj kući. Kuglof se rezao svečano, često uz vino ili kuvanu rakiju, a deca su nestrpljivo čekala prve kriške, jer se verovalo da kuglof donosi sreću i blagostanje.
Recept za sremački kuglof
Možda vas zanima:
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
Kako se pravi peglana kobasica: receptura i tradicija pirotskog kraja
Peglana kobasica potiče iz Pirota i okolnih sela, a vekovima je bila način da se meso sačuva tokom zime bez zamrzivača i aditiva. Nastala je u stočarskom kraju gde se cenilo da hrana bude prirodna, snažna i dugotrajna. Danas je ovaj specijalitet postao zaštićena oznaka geografskog porekla i ponos pirotskog kraja.
Možda vas zanima:
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
Kako se pravi peglana kobasica: receptura i tradicija pirotskog kraja
Peglana kobasica potiče iz Pirota i okolnih sela, a vekovima je bila način da se meso sačuva tokom zime bez zamrzivača i aditiva. Nastala je u stočarskom kraju gde se cenilo da hrana bude prirodna, snažna i dugotrajna. Danas je ovaj specijalitet postao zaštićena oznaka geografskog porekla i ponos pirotskog kraja.
Možda vas zanima:
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
Kako se pravi peglana kobasica: receptura i tradicija pirotskog kraja
Peglana kobasica potiče iz Pirota i okolnih sela, a vekovima je bila način da se meso sačuva tokom zime bez zamrzivača i aditiva. Nastala je u stočarskom kraju gde se cenilo da hrana bude prirodna, snažna i dugotrajna. Danas je ovaj specijalitet postao zaštićena oznaka geografskog porekla i ponos pirotskog kraja.
Potrebni sastojci:
- 500 g brašna
- 200 g šećera
- 150 g putera ili masti
- 4 jaja
- 200 ml mleka
- 1 kockica kvasca (ili 1 kesica suvog kvasca)
- 100 g suvog grožđa (po želji i seckani orasi ili bademi)
- prstohvat soli
- korica limuna ili pomorandže
Priprema:
- Umlako mleko razmutiti kvasac sa kašičicom šećera i ostaviti da nadođe.
- U većoj činiji umutiti jaja sa šećerom, pa dodati omekšali puter ili mast.
- Umešati brašno, prstohvat soli i nadošli kvasac, pa sve dobro zamesiti.
- Dodati suvo grožđe i koricu limuna, pa testo ostaviti da naraste na toplom.
- Kada testo udvostruči volumen, prebaciti ga u dobro podmazan i pobrašnjen kalup za kuglof.
- Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180°C oko 40–50 minuta, dok ne dobije zlatnu koricu.
- Pečen kuglof izvaditi iz kalupa, posuti prah šećerom i poslužiti topao ili hladan.
Shutterstock
Mala tajna domaćica
- Da bi kuglof bio mekši, domaćice su testo mesile duže i uvek ga ostavljale da dobro nadođe, pa tek onda stavljale u kalup.
- Kalupi su se nekada mazali svinjskom mašću i posipali brašnom, jer se tada kuglof najlepše odvajao i dobijao hrskavu koricu.
- Umesto suvog grožđa, starije žene su znale da ubace i sitno seckane dunje ili jabuke, da kolač duže ostane sočan.
- U nekim sremačkim kućama kuglof se na kraju prelivao šećernim sirupom ili posipao cimetom, kao znak da je praznik pred vratima.
Miris prošlosti u savremenom domu
Iako danas postoje moderne verzije sa čokoladom i raznim dodacima, pravi sremački kuglof zadržao je jednostavnost i miris detinjstva. U njemu je sažeta tradicija vojvođanskih domaćica, koje su znale da najlepše trenutke u kući uvek prate mirisi iz rerne.
Starinski recept iz Banata prste da poližete: Spremite mekanu i sočnu bundevaru, ko jednom proba poželeće ponovo
Uživaćete u svakom zalogaju.
KRALJEVSKI KESTEN IZ SRBIЈE: Zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore zaboravljen i kako se pravi najzdraviji posni hleb
Dok se Francuzi kunu u kesten, mi smo zaboravili na naše blago! Otkrivamo zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore vekovima bio osnova ishrane u siromašnim krajevima. Ovaj zaboravljeni plod je prirodna energetska bomba i jedini sastojak za posni, bezglutenski hleb koji su naše bake mesile.
CRVENO ZLATO JUGA: Leskovačka paprika je jača od holesterola, a tajna pečenja čuva vitaminsku bombu
Leskovac nije slučajno gastronomski centar Balkana. Tajna leži u jednoj, jedinoj paprici – čuvenoj ajvaruši. Otkrivamo zašto se ova paprika, poznata i kao Kurtovka, smatra našim najzdravijim povrćem, kako je šumovito zemljište čini slatkom i zašto je proces pečenja ključan za očuvanje antioksidanasa.
Upoznajte kraljicu među gibanicama! U moru stotina, ova je najukusnija i najbolja, domaćice će se oduševiti
Ispoštujte postupak pripreme i uživaćete kao nikad do sada.
Kiseli kupus u tegli, imunobomba koju svaka kuća treba da proba: Fermentiše se u svom soku, ukusan je i traje dugo
Ako nemate gde da držite bure kiselog kupusa i potrebne su vam manje količine, ovaj jednostavan i superbrz recept će vam sigurno biti od koristi.
Komentari(0)