Japan pionir ove novine

U Japanu ćete na mnogim raskrsnicama videtri signalizaciju koja umesto klasičnog zelenog svetla koristi jasno plavu boju.

cc

​Razlog za ovo leži u istoriji i lingvistici. Pre više vekova, japanski jezik je imao istu reč (ao) za plavu i zelenu boju. Kada su 1930-ih godina uvedeni prvi semafori, zeleno svetlo se u narodu i zvaničnim dokumentima nazivalo ao (plavo). Kako bi uskladili međunarodne standarde sa lokalnim jezikom i kulturom, japanske vlasti su 1973. donele odluku da semaforska svetla budu u nijansi koja je geografski i vizuelno najbliža plavoj, a da i dalje ostane u okvirima međunarodnih konvencija.

Prednost autobusima i tramvajima

Ovi semafori daju prednost autobusima i tramvajima na raskrsnicama kako ne bi ulazili u konflikt sa putničkim automobilima. Belo svetlo se uglavnom pojavljuje u obliku linija (horizontalna za zaustavljanje, vertikalna za prolaz) ili tačaka, omogućavajući vozilima gradskog prevoza da bezbedno prođu raskrsnicu pre nego što se ostalim učesnicima otvori zeleno svetlo.

Najveća inovacija u svetlosnoj signalizaciji dolazi iz naučnih krugova. Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline predložili su uvođenje belog svetla kao četvrte boje na semaforima, namenjene eri autonomnih (samovozećih) vozila.

Kako tačno funkcioniše?

​Kako funkcioniše? Kada se na raskrsnici nađe dovoljan broj autonomnih vozila, semafor aktivira belo svetlo.

​Šta znači za vozače? Belo svetlo šalje jednostavnu poruku ljudskim vozačima: "Pratite vozilo ispred sebe".

Kompjuterski vođeni automobili u tom trenutku međusobno komuniciraju i koordinišu prolazak kroz raskrsnicu bez zaustavljanja. Testovi simulacija pokazali su da uvođenje bele boje smanjuje zastoj u saobraćaju za više od 90% i značajno smanjuje potrošnju goriva.

​Iako je klasični trobojni semafor ostao nepromenjen skoro čitav vek, ubrzani razvoj tehnologije i specifične potrebe modernih gradova pokazuju da bi četvrta boja uskoro mogla postati globalni standard na putevima.

(Direktno)