„Ko dobije kijavicu neka izađe napolje i cepa drva“: Zlatni saveti narodnog lekara Vase Pelagića

Lepote Srbije

15:00

Aktuelno 0

Zbog svog slobodnog stava bio je trn u oku režimu u Srbiji. Javno je raščinjen, zatvaran u ludnicu i posle osuđivan na zatvor. Preminuo je u požarevačkom kaznenom zatvoru Zabela 25. januara 1899. godine. Tajno je sahranjen noću na zatvorskom groblju. Kasnije je ponovo sahranjen na Starom groblju u Požarevcu.

„Ko dobije kijavicu neka izađe napolje i cepa drva“: Zlatni saveti narodnog lekara Vase Pelagića
vikipedija/Vasa Pelagić

Vasa Pelagić bio je zapaženi rodoljub i revolucionar iz 19. veka koji je u narodu prozvan Narodni učitelj tj. Narodni lekar. Radio je kao prosvetni radnik, a zatim i kao upravnik Srpsko pravoslavne bogoslovije. Par godina kasnije stekao je čin arhimandrita. Zbog sukoba sa vlastima je proterivan, odvođen u ludnicu i zatvaran. Ipak, izvršio je ogroman uticaj na široke narodne mase, koje su cenile njegove veštine odličnog travara. Njegovi lekovi, koji se zasnivaju na biljkama, bili su lako dostupni jednostavnim, siromašnim ljudima, koji nisu mogli da priušte zvanična farmaceutska sredstva.

Za života je objavio i podelio preko 250.000 primeraka svojih knjiga. Njegovo najpoznatije delo „Narodni učitelj“ je i danas najčitanija knjiga o narodnim lekovima bivše Jugoslavije. Govorilo se: „Retka je radnička kuća koja ima pismene duše, a da se u njoj ne čitaju knjige Pelagićeve“.

Vasa je, tvrde savremenici bio rumen, krupan čovek, koji je voleo dobru hranu, ali nikada duvan i alkohol. Čak je, svima omiljenu kafu, zamenjivao kafom od žira, napitkom koji je od srca preporučivao.

vikipedija/Vasa Pelagić
 

Evo nekih od njegovih neprocenjivih saveta:

Slabost i malaksalost:

– „Prvo, krećući se u prijatnom društvu i kakav olak rad vršeći, valja od sebe udaljavati sve misli koje bi navlačile tugovanje i žalost; radeći ili šetajući se radi ozdravljenja po vazduhu čistom, valja duboko zviždukati, jer tako se bolesnik prenese iz jednog duševnog stanja u drugo, te tako zaboravlja i gubi priliku i ne može se baciti u misli koje ga satiru.“

– Jesti kačamak, meko barena jaja, sveže i suvo voće i sos od crnog luka i presne rotkve.

Grip:

– Najbolje je masirati telo vunenom čarapom nakvašenom sirćetom, zejtinom i kamforom, a na vrat stavljati obloge od rena.

Prehlada i kijavica:

– Narodni lekar tvrdi da onaj ko se kupa prohladnom vodom i ko ne dozvoljava da mu u sobi bude tolika temperatura da se može preznojiti, nikada neće biti prehlađen. Oni koji ne slušaju ovaj savet i razbole se treba da urade sledeće: da cepaju drva dok se sasvim ne preznoje!

Dečji plač:

– Vasa kaže da nijedna majka koja želi dobro svom detetu, neće sprečavati bebu da plače, jer je to njen prirodni jezik. Plakanje, tvrdi Pelagić, širi grudni koš, razvija pluća i iz grudi isteruje ustajao vazduh čime se udiše svež.
– I naravno, dete uvek mora biti suvo i čisto.

Šlog:

– Narodni lekar je objašnjavao da šlog nastaje usled jake hrane, alkohola, slabog kretanja, tuge i stresa.
– Bolesnika raskomotiti i položiti na leđa blizu otvorenog prozora. Mazati ga vinskim sirćetom i hladiti vlažnim oblogama. Samo je tabane potrebno stalno održavati toplim pomoću vunenih čarapa. Na slepoočnice i oko očiju staviti pijavice.
– Jesti žitarice i mlečnu hranu i piti čaj od žalfije i zelenkade.

Bronhitis:

– Jesti dijetalnu hranu, a naročito kašu od lanenog semena i slačice.
– Praktikovati inhaliranje borovim uljem.
– Da bi se sprečilo nadraživanje na kašalj, konstantno držati na šporetu ključalu vodu, da bi isparavala.

(Opanak)

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading