S obzirom da ovogodišnji Sveti Georgije pada danas, u sredu, ova slava bi trebalo da se ispoštuje kao posna.
Sveti Georgije je veoma slavljen kod Srba i najčešće ga nazivaju Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Mnogi ga slave kao krsnu slavu i to 16. novembra kad je Đurđic i 6. maja kad je Đurđevdan.
Na Đurđic nije crveno već crno slovo, zapovedni praznik, dok je Đurđevdan i crveno slovo. Ipak, i Đurđic je veoma važan i poštovan praznik među vernicima koji drže do starih običaja.
Na ovaj praznik se ne rade teški poslovi i žene se ne hvataju ručnih radova. Predanje kaže i da je strogo zabranjeno loviti vukove, jer će lovce pratiti nesreća čitavu godinu dana.
U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo, ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu, crno pile ili mlad crni petao. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne bi pustio nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.
Na Đurđic se obeležava dan kad je obnovljen hram sa telom Svetog velikomučenika Georgija. On je bio rimski vojnik koji je preuzeo hrišćanstvo, a zatim je mučen u vreme progona hrišćana za vreme cara Dioklecijana. Po predanju, videvši njegov otpor, žena cara Dioklecijana, carica Aleksandra viknula je: "I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu."
Oboje su pogubljeni po carskoj naredbi, na dan 6. maja koji se slavi kao Đurđevdan. Na mnogim ikonama, sveti Georgije se prikazuje na konju, kako kopljem ubija aždaju - smatra se da ona simbolizuje mnogoboštvo. Često je prikazana i carica Aleksandra, a ona, kako se veruje, predstavlja mladu hrišćansku crkvu.
Svetog Đorđa vernici prizivaju u pomoć i kažu da je on nikome neće uskratiti. Sve do Mratindana traju takozvani Mratinci, a običaji su ovi. U danima od 16. do 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju. Mratindan je 24. novembra, a prema nekim verovanjima čak žene ne treba da peru ništa po kući sve do tog praznika.
Srećna slava domaćine, Bog s tobom!
Manastir Ćelije posvećen svetome velikomučeniku Georgiju nalazi se oko 3 km jugoistično od Lajkovca, a 2 km istočno od ušća reke Ljig u reku Kolubaru. Manastirska crkva je sazidana u uvali ispod Vrače brda (kota 293) i brda Čovke (kota 272) na nadmorskoj visini 139 m. Pored manastira u uvali protiče plitak potok Kamenica.
Kako od Beograda do manastira Ćelije, pogledajte na sledećoj mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj
BONUS VIDEO:
Komentari (0)