Sutra je sveti Alimpije Stolpnik: Ova hrana je strogo zabranjena, a 1 stvar obavezno treba uraditi za zdravlje
Saznajte šta nikako ne treba raditi na dan svetog Alimpija Stolpnika.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Mnoge porodice ga obeležavaju kao krsnu slavu, i predstavlja zaštitnika tih domova.
Radi se o zaista neobičnom svecu, koji je hrišćanski asketa. Dobar deo svog života proveo je u postu i molitvi, pa zato i ne treba da čudi što su mu posvećeni brojni hramovi i u pravoslavnom i u katoličkom svetu. Ujedno, to je još jedna zanimljivost vezana za ovog sveca, dakle, slave ga i pravoslavci i katolici.
Pretpostavlja se da je rođen 522. godine u Hadrijanopolju, a od malih nogu bio je predan Bogu. Služio je u crkvi, prvo kao ekonom, a posle kao đakon. No, premda je bio veoma voljen u narodu, Alimpije je žudeo za usamljeničkim životom, zbog čega se je za svoj dom odabrao jedno grčko groblje, koje su ljudi izbegavali, jer se verovalo da se na njemu pojavljuju demoni.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Sveti Alimpije, prema predanjima, stajao je 53 godine na jednom stubu (stolpu), čak i na vrućini i hladnoći, kiši i vetru. Otuda je i dobio nadimak Stolpnik. U početku, ljudi su mu se smejali, a onda su poverovali u njegove isceliteljske moći i počeli da dolaze kod njega po savet.
Ljudi su mu se u početku smejali, da bi posle počeli da veruju da ima isceliteljske moći i dolazili su kod njega po savet i pomoć. Pored stuba su podignuta dva manastira - muški i ženski, a sveti Alimpije je napisao propise po kojima su se ponašali monasi i monahinje. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.
Kažu da su se još pre njegovog rođenja pokazali neki znaci po kojima se moglo videti da će njegov život biti čudesan. Prema pripovedanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.
U našem narodu veruje se da je ovaj svetac spasavao od kuge i drugih bolesti, a smatra se i zaštitnikom stoke. Stoga na dan Svetog Alimpija nikako se ne sme naći meso te vrste - teletina, junetina, kravlje meso... Zbog toga sutra treba otići u crkvu što ranije kako bismo čitave naredne godine bili zdravi.
Danas je Sveti mučenik Ipolit: Praznik posvećen porodici, zato se danas posvetite svojim najmilijima, ali to nije jedini običaj
On je bio nadzornik tamnica u Rimu, rođen i vaspitavan kao neznabožac
Sa srednjom školom početna plata je 100.000 dinara: Nema ko da radi, ovo su najplaćenija zanimanja, vrlo je lako!
Posle drugog upisnog kruga, ostale su upražnjene srednje stručne škole u trogodišnjem, ali i četvorogodišnjem trajanju koje obrazuju buduće zanatlije
Danas su Sveti mučenici Anikita i Fotije: Car ih žive spalio, tela ostala netaknuta, molimo im se za snagu
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan Svetih mučenika Fotija i Anikite dvojicu srodnika koji su zbog svoje čvrste vere u Isusa Hrista podneli strašno mučenje. Sveti Anikita i Fotije nepovređeni su preživeli brojne muke koje im je priredio car Dioklecijan.
5 genijalnih načina da iskoristite ljuske od jaja: Ne bacajte ih, one su suvo zlato!
Nije tajna da su jaja puna proteina, vitamina i minerala i da su zbog toga najhranljivija namirnica na svetu. Širom sveta prosečna osoba pojede oko 150 do 200 jaja godišnje.
Lako se neguje, uspeva baš svima: Najlepše jesenje cveće! (FOTO)
Ove biljke raskošnih cvetova se veoma lako gaje, a ulepšaće jesenje dane na pravi način
Komentari(0)