Na njega ste decenijama Beograđane najlakše mogli da podsetite tako što im kažete da je to “onaj čovek što ima spomenik na centru Slavije”. Ipak, nakon rekonstrukcije ovog trga to više nije istina, a stari socijalista dobio je novo mesto za koje mnogi ni ne znaju…
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Sarajevska je ulica “čudesa” – još uvek u njoj ima starih zanatskih radnji (obućarska, kožarska, radnja za popravku vaga…). Prašnjava je ali krupnim koracima teži da postane moderna.
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
Po drevnom svetogorskom predanju, koje se prenosi kroz generacije monaha, kad nestane ikona Bogorodice Iverske (iz svetogorskog manastira Ivirona), opusti isposnica Svetog Save i kad se osuši loza Svetog Simeona Mirotočivog, nastupa kraj Svete Gore.
Ilustrovana dopisnica pojavila se kod nas pre nego igde u svetu, u izdanju Zmaja, novosadskog lista koji je uređivao Jovan Jovanović - Zmaj.
Jedna od najpotresnijih ljubavnih priča u srpskoj istoriji svedoči o tome koliko pritisak okoline, zadiranje u tuđu intimu, društveni standardi, spekulacije, tračevi, intrige, neprihvatanje i osuda mogu tragično da rezultiraju.
Njegova ratna sudbina je jedinstvena u svetu i zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju.
Zapis je, u Srbiji, drvo koje predstavlja svetinju za selo na čijem području se nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast, a ređe cer, brest, jasen i divlja kruška. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen.
„Oda narodu srpskom“ je poema italijanskog pesnika Gabrijela D‘Anuncija, dok je beleške uz poemu napisao it. pesn. Nikola Tomaze. Poema je napisana 16. a objavljena 24. novembra 1915. godine u milanskom listu Corriere della sera.
Arhimandrit Isaija kaže da u Ilinju kod Šapca lek mogu da nađu oboleli od šizofrenije i drugih duševnih bolesti.
Kako se Bill Gould zaljubio u srpsku rakiju i odlučio da napravi “Yebiga”?
U ovom manastiru živeli su i sahranjeni Kralj Petar Drugi Karađorđević i pesnik Jovan Dučić, ali i dva srpska sveca, Sveti Mardarije i Sveti Nikolaj, a tu se nalaze i mošti trećeg, Svetog Sevastijana Džeksonski, prvog pravoslavnog sveštenika rođenog u Americi
Hrišćanstvo je dugo zabranjivalo spaljivanje (osim kada su u pitanju bile "veštice" i crnci), ističući da je ono protivno telesnom vaskrsenju.
U manastiru se čuva ruka Svetog Save, ali i njegov čudotvorni žezal (štap), a duh svetitelja i danas nadahnjuje, otkriva vladika mileševski Atanasije Rakita
Za krojače, najradosniji dan u životu bio je onaj kad su radikali prvi put došli na vlast. Niko od njih nije imao prikladnu odeću za dvorske balove. Trebalo je "za juče" sašiti grdnu količinu frakova za novu dvorsku elitu, koja, nervozna, nije pravila pitanje oko cene - uostalom, dokopali su se dobrih ministarskih i činovničkih plata - nego samo oko roka.
Rat je 1914. godine zahvatio Srbiju i primorao je državni vrh na povlačenje iz Beograda ka unutrašnjosti zemlje.