Lukavstvom do pobede u Kumanovskoj bitki: Čovek čija je truba spasila srpsku vojsku i naterala Turke u beg sa Balkana
Kada je srpska vojska očekivala da će biti pregažena otomanskim jurišom, oglasila se truba Ahmeda Ademovića i u potpunosti osujetila turski napad
Godine 1912. godine Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su udružile snage kako bi jednom za svagda proterali Otomane sa Balkana. Topovi su zapucali i počeo je Prvi balkanski rat. A jedna od najvažnijih bitaka rata vođena je u blizini makedonskog grada Kumanovo 23. i 24. oktobra. Srpska armija, iako brojnija od turske, bila je daleko slabije opremljena. Ipak, srpski komandanti verovali su da mogu u jednoj odlučujućoj bici da poraze Otomane i nateraju ih na povlačenje.
Kada su srpske snage počele da se okupljaju kod Kumanova, Turci su odlučili da pokrenu iznenadni napad. Bitka kod Kumanova bila je bitka u susretu, jer su obe vojske jurile jedna prema drugoj. Borba je krenula loše po srpsku vojsku, koju je zbog iznenadnog napada Turaka obuzela konfuzija. Tada je neočekivani heroj preuzeo stvari u svoje ruke – taj čovek bio je trubač romskog porekla, Ahmed Ademović. Ovaj domišljati muzičar uspeo je u odsudnom trenutku svojom trubom da izimitira zvuk otomanske trube koji poziva na povlačenje, iako je taj signal čuo samo jednom u životu.
Njegova jedinica očekivala je jak frontalni napad turske vojske koja je planirala da pregazi glavnicu naše armije i tako je razdvoji na manje grupe. Kada su Turci krenuli u juriš, Ademović se probio iza neprijateljskih redova, potpuno nenaoružan, osim svojom trubom.
Tada je učinio nešto zbog čega će ostati večno zapamćen – oglasio se otomanskim signalom za povlačenje. Otomanske trupe su se iznenađeno zaustavile i tako izgubile nalet. Nastao je haos u turskim redovima, što je srpska armija iskoristila i odbila napad pošto je Ademović, opet neopažen, prešao nazad, među srpske trupe i odsvirao signal za juriš.
Njegov podvig je bio jedan od ključnih faktora za srpsku pobedu u ovoj bici, a izučavao se i na vojnim akademijama. Ahmed je zbog ovog junačkog čina odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Ademović odlikovanje nije skidao do kraja život, međutim starina nije imao sreće da do kraja svog života uživa u svojim zaslugama i časnom životu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streljali dvojicu njegovih sinova – Redžu i Ramu.
Poslednje godine života Ahmed je proveo u bedi, kod svog unuka Fadila. Umro je decembra 1965. godine u svojoj 92. godini.
(Newsweek)
VERUJE SE DA OVE SRPSKE REČI MOGU DA PRATE NEPRIJATELJA 6 GENERACIJA, JER "KO JE KLEO NIJE DANGUBIO": 29 najtežih kletvi
U Srbiji se oduvek verovalo da kletve imaju magijske moći, te da je osoba koja kune toliko ranjena i "bolne duše" da njene reči imaju težinu
Kralj Petar nikad nije zaboravio Makrenu Spasojević: Susret kojim je bio opsednut do smrti!
Nesvakidašnja priča o majčinskoj ljubavi duboko je uzrdmala život Petra I Karađorđevića
Najstariji cvet na planeti: Svaka kuća treba da ima ovu kraljicu proleća, simbol je otmenosti i sreće
Magnolija simboliše čistoću, dostojanstvo i istrajnost, lepotu i ženstvenost.
DA LI STE ZNALI DA SMO IMALI KRALJEVE I DAVNO PRE NEMANJIĆA: Ko su bili Mihailo Vojisavljević i njegov sin Bodin
Mihailo Vojislavljević bio je prvi srpski kralj, davno pre Nemanjića, a srpska istorija ga je zaboravila
PETRIJA OBRENOVIĆ Prosce je imala još u 13 godina, a udala se u 15 kao PRVA SRPKINJA U VENČANICI
Petrija je bila očeva mezimica... ponos i dika kneza Miloša Obrenovića, njegova najstarija ćerka i prvo dete koje je preživelo najranije detinjstvo. Odgajao ju je i vaspitao onako kako je i živeo - strogo i tradicionalno, bez preterane sentimentalnosti i nežnosti, ali to Petriju nije sprečilo da postane, svesno ili ne, dah promena i duh moderne Evrope koji je nepovratno stizao i u Srbiju.
Komentari(0)