HRVAT, JUGOSLOVEN ILI NEKO TREĆI? Ko je bio Tito, pitanje koje i danas mnoge intrigira
Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maja 1892. – Ljubljana, 4. maja 1980.), jugoslovenski revolucionar, vojskovođa i državnik. Smatra se jednim od najvažnijih ličnosti 20. veka i uopšte istorije na prostorima bivše Jugoslavije. Za vreme svoje političke karijere bio je veoma popularna i cenjena ličnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Iako je umro 1980. godine, Josip Broz Tito i danas intrigira mnoge.
Kontraverza počinje već sa datumom njegovog rođenja. Po zvaničnoj verziji Tito je rođen u malom selu Kumrovcu na Sutli, u najzapadnijem delu Hrvatskog zagorja, 7. maja 1892. godine, kao sedmo od ukupno petnaestoro dece roditelja Franje (Franceka) i Marije Broz, rođene Javeršek. Mali "nesporazum" oko tog biografskog podatka, s obzirom da se Titov rođendan slavi na dan 25. maja, objasnili su njegovi biografi činjenicom da je Josip Broz za vreme svog dugogodišnjeg revolucionarnog rada bio prisiljen da se služi lažnim papirima i dokumentima, pa je tako i u jednom vojničkom dokumentu austro-ugarske vojske zabeleženo da je rođen 25. maja.
Kružile su razne priče o njegovom poreklu - neki su govorili da je Jevrej, pojedini da je Mađar, a bilo je i verzija u kojima je predstavljen kao Nemac.
Sumnju je dodatno podgrejao dokument američke Nacionalne agencije za sigurnost, u kome piše da je najverovatnije bio Rus ili Poljak, zbog naglaska kojim je govorio srpskohrvatski jezik.
U nepotpisanom dokumentu koji je objavila ova obaveštajna služba piše da su do takvog zaključka došli na osnovu fonetske analize Titovog govora iz 1977. godine, gde njegov akcenat više odgovara ruskom ili poljskom jeziku, a ne srpskohrvatskom.
Ipak, takav govor se zvanično pripisuje njegovom poreklu, jer mu je majka bila Slovenka, otac Hrvat, kao i mestu rođenja - Kumrovcu, u hrvatskom Zagorju, gde se govori kajkavskim narečjem. Ono što je sigurno, protok vremena nije uspeo da umanji intenzitet harizme Josipa Broza Tita čije ime još uvek budi zanimanje.
Pročitajte još:
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Kad dan nije samo svetlo: Tajna bele i crne polovine godine
Davno pre nego što su se u selima Srbije poštovali zvanični kalendari, postojala je podela godine koja je bila duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Ljudi su govorili o "belim danima" i "crnim danima", ne misleći na boje, već na ritam života, prirode i svetlosti.
UMIRAO SAM A ONDA SE POJAVILA SVETA PETKA: Zbog ispovesti Miodraga iz BG ateisti su počeli da veruju
Pоštо sаm biо u јаkо lоšеm stаnju, žеlео sаm dа dоbiјеm vоdu Svеtе Pеtkе.
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
U njegovoj vili dogodio se STRAŠAN ZLOČIN koji je preokrenuo srpsku istoriju: Ko je bio Stojan Simić, koga pamte kao "veselog gospodina koji je rado menjao političke dresove" (FOTO)
Ispred zgrade Starog dvora, gde poglede mami kao pod konac skockani travnjak, nekada se nalazila bara. Centar prestonice bio je tek poljana nadomak grada, a nju je, tik iza Terazija, "ulepšavala" ta ista močvara.
Komentari(0)