Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u nrklom mraku, samo uz huk vodeničkog kamena.
Skriveni dragulj Stare planine vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim, naročito vam neće pasti teško da vidite ove lepote Srbije.
Dvorac porodice Špicer nalazi se u Beočinu i podignut je 1898. godine za porodicu imućnih nemačkih veleposednika koja je bila jedan od vlasnika Beočinske cementare.
Neposredno po izlasku iz sela, uzvodno ka Mrtvačkom mestu je izletište i kupalište Krivi vir, koji ovih vrelih letnjih dana vrvi od kupača, koji se osvežavaju u hladnoj staroplaninskoj vodi.
Legenda o kućici na Drini vezana je za čuvenog junaka Marka Kraljevića.
Zbog obilja vodenih površina i mostova nazivaju ga još i „sremačkom Venecijom“ ili „srpskom Venecijom“.
Pamti se da se u ovom delu „srpskog Sibira“ smenjuju čak tri godišnja doba u jednom danu. Za to je zaslužan specifičan geografski položaj, kao i nadmorska visina koja premašuje 1.000 metara, pa nekad i usred leta zna da padne sneg.
Idilično selo često posećuju i planinari, željni da posle uspona na mnogobrojne vidikovce, posete Ledenoj pećini i vožnje kroz kanjon dođu na “čašicu razgovora” sa domaćinima koji će im na najlepši mogući način predstaviti svoj zavičaj.
Teško je na jednom mestu nabrojati sve ono što jedna od najsunčanijih srpskih planina može da ponudi. Ali, jedno je sigurno, na Zlataru ima za svakoga ponešto.
Specifična ruža vetrova i mnogo sunčanih dana, grožće rađa slatko kao šećer:
Pirot je mali grad u jugoistočnoj Srbiji koji odiše tradicijom i kulturom, a nalazi se u blizini izvanrednih prirodnih lepota.
Turisti će pohrliti ka Kuršumliji.
Tokom zime u dvadesetak kuća živi 17 muškaraca i sedam žena.
Danas spada u najveći grad Polimlja i pored bogate istorije može se pohvaliti izvanredno lepom prirodom.
Zaljubljenici u duge šetnje neće pogrešiti ukoliko se zapute u ovaj deo istočne Srbije, željni da “napune baterije” u prirodi.
Kada se spomene odmor, većina pomisli na putovanje. Odlazak iz grada barem na jedan dan može biti potpuno dovoljan da se napune baterije, ali većina ljudi to vidi kao rano ustajanje, dug put, nekoliko sati uživanja, povratak kući i opet umor.
Jedni kazuju da su za vreme građenja manastira Žiče tu stanovali mnogi radnici, koji su bili zapošljeni na građevini. Radnička naseobina je bila velika i uređena, „gotovo selo“. Po drugima su tu bile kuhinje za radnike koji su gradili manastir Žiču i tu se „gotovilo“ jelo za njih. Treći kazuju da su stanovnici, koji su živeli na manastirskoj zemlji, bili dužni da čuvaju manastir, pa, pošto su bili oslobođeni mnogih „rabota“, malo su radili, „bili gotovani“ i otuda ime selu.