ŠTA JE KONJSKI PRAZNIK U SRBIJI Domaćica ritualno hrani konje i poskakuje i rže, a pravilo je da svi ukućani dođu kući pre mraka
Srpska verzija obreda koji je vezan za poznati konjski praznik
U istočnoj Srbiji ne samo da je dobro očuvan kult Tračkog konjanika već i osobeni kult svetog Todora - koji je dobio hristijanizovanu transpoziciju. To je pokretni praznik i pada u prvu subotu uskršnjeg posta.
Čistim ponedeljkom počinje, a Todorovom subotom završava šestodnevni praznik: Todorova nedelja. Domaćinstvo koje drži konje obavezno umesi tzv. "konjski kolač", koji se negde naziva i kopitnjak. Na obrednim hlebovima iz istočne Srbije, taj hleb je ili probušen u sredini, još u testu - i u rupu stavljen ovas, negde i so, ili je ekscentrično izbušen, tako da podseća na "konjsku ploču" ili "kopitu" - otuda kopitnjak. U nekim krajevima postavljaju se simbolične naznake: "konjanik i konj" ili su, pak, sasvim realistički reljefno prikazani konj i konjanik. Ima i primera da je taj hleb pečen kao celovit, a tek naknadno probušen.
Na dan Todorove subote, pošto se obave trke konjima, odnosno pošto konji budu projahani po poljima - plodnosti radi, svaki domaćin svome konju na "kamenu stancu", ili kako ga narod istočne Srbije naziva "stolovnom kamenu", ritualno daje da nagrize ovaj kolač, ili se, pak, so i ovas - koji su zajedno pečeni sa hlebom, stave u zobnicu i tako sa ostalom hranom konj nahrani u dvorištu domaćina. U istočnoj Srbiji domaćica ima glavnu ulogu u ritualnom hranjenju konja.
Možda vas zanima:
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Kada se ide na groblje, a kad ne?: Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Možda vas zanima:
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Kada se ide na groblje, a kad ne?: Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Možda vas zanima:
KOLIKO SE NOSI CRNINA I DA LI SE SLAVI SLAVA? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva u slučaju smrti u porodici
Beogradski sveštenik nam otkriva kako treba postupati kada su u pitanju scečani datumi i događaji, ukoliko ste u porodici imali smrtni slučaj.
Kada se ide na groblje, a kad ne?: Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Međutim, kod Srba žena koja hrani konja ne mora, kao u bugarskom ritusu, da ovom prilikom fingira "konjsko" rzanje i podskakivanje. Činjenica da žena učestvuje u ritualu otkriva htonski karakter demonskog bića kome je obred posvećen.
S obzirom na strukturu rituala, naime, da se na Todorovu subotu pali smeće, veruje se da ovaj praznik izražava trojni smisao: praznuje se istovremeno i za zdravlje konja, ali i zbog htonskih mitskih konja i jahača, kao i radi zaštite od zmija. Poznato je da su osnovni atributi "tračkog heroja": konj, zmija i pas koji čine njegova mitska i htonska obeležja. U istočnoj Srbiji je i danas još veoma živo predanje o tračkom konjaniku, a negde i sam ritual koji se izvodi u čast i slavu kulta "tračkog konjanika", razume se, sa slovenskim preosmišljavanjem. Postoje, dakle, brojna ukazivanja da je ovaj kult postojao i pre dolaska Slovena. Na mnogim reljefima pronađenim u zahvatu priobalja Dunava, u istočnoj Srbiji i Bugarskoj, prikazana je, osim konja i konjanika, još i "zmija", negde čak i "pas", odnosno "vuk", posebno "hromi vuk", čija je simbolička paralela lik "hromog konja".
Shutterstock
Šta čini okosnicu ovoga kulta u srpskoj mitološkoj verziji? Srbi veruju da se odmah iza noći Todorove subote kreću povorke konja kao povorke demona, pokojnika i predaka, i da se, osim zdravih u povorci nalaze i hromi konji. U pojedinim srpskim sredinama toga dana je ženama zabranjeno da peru kosu; deca se moraju okupati pre tzv. "konjskih trka"; vatra se u kući ne sme ložiti. Verovalo se da "todorci" - zli demoni, ne vole dim. Na ovu činjenicu, naime, da "oganj" i "konj" doista čine mitološko jedinstvo, ukazuju i naše izreke, odnosno zakletve, koje, kako je rečeno, treba smatrati "kristalima" narodne mudrosti: "Tako me živi oganj ne sažegao!" ili "Tako me konjska kopita ne satrla!'', "Tako mi ovoga ognja!''
Ukoliko je neophodno da se dete na dan Todorove subote okupa, postoji obaveza da se u korito sa vodom stavi konjska potkovica ili ploča kao apotropejon - magijsko zaštitno sredstvo. Isto tako, neveste se toga dana ne smeju češljati, pre svega zbog zmija, jer bi, u suprotnom, mogle kasnije videti zmiju u polju. Na prostoru "šopskog kulturnog areala" zbog zmija se, dakle, ženama zabranjuje da peru kosu. Veoma je važna mitološka povezanost konja sa češljanjem kose i sa zmijama, zatim, sa pranjem kose, kao i sa zabranom loženja vatre, odnosno grejanja vode, i najzad, sa dimom koji se ne sme da odiže sa zemlje. Postoji, naime, verovanje o povezanosti zmije i konja, odnosno da se geneza "zmije" nalazi u konjskoj dlaci.
I u okolini Vršca - na prostoru istočne vertikale naše državne teritorije Srbije, za praznik Svetoga Todora, čiji je kult u ovom kraju još uvek dosta dobro sačuvan, "domaćice mese kolače koje nazivaju 'todorčići'". U tom smislu prave se od testa "oblici potkovica na koje se u određenom razmaku stavljaju zrna kukuruza, koja treba da označe klince kojima se potkovica zakiva. Todorčići se, prema narodnom verovanju mese kao zaštita od Todorovih konja, koji ljudima mogu da naprave velike štete, da pogaze useve, a i ukućanima da nanesu zlo. Stoga se ranije vodilo računa da, za vreme Todorove nedelje, ukućani treba da budu u kući pre mraka".
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
IDEALNO ZA PRAZNIKE Vodopad Veliki Buk i prelepa priroda Resave, dva sata vožnje od Beograda (FOTO)
Vodopad Veliki Buk, poznat i kao Lisine, je jedan od najvećih vodopada u Srbiji. Nalazi se na obroncima planine Beljanica u istočnoj Srbiji.
Prolećni safari oko Ribničkog jezera, a Gold gondola radi sat vremena duže: Zlatibor već rezervisan za praznike, turisti mogu da uživaju u brojnim sadržajima
Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za oredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
FENOMENALNO Još jedno JEZERO u srcu Zlatibora, za UŽIVANJE I REKREACIJU!
Čajetina - Nakon jezera na Kraljevom trgu i Ribničkog jezera srcu planine, Zlatibor dobija još jednu vodenu atrkaciju, a u pitanju je planirano podizanje gravitacione betonske brane na živopisoj lokaciji Krst, a sve u cilju stvaranja akumulacije za rekreativne svrhe.
Ne bih ovaj pogled na Kablar menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja: Nastavnik muzike vratio se u rodno selo, Radovan u Gornjoj Gorevnici napravio pravi raj
Gradsku vrevu i sivilo asfalta nastavnik muzike iz Čačka, Radovan Tanasijević, odlučio je da zemeni vedrim nebom i cvrkutom ptica. Vratio se u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu i na imanju svojih predaka napravio pravi mali raj, za oči i za dušu. Na ognjištu je obnovio sve kao što je bilo nekad, kao što su to činili naši preci.
PRAZNIČNI RAJ NA ZLATIBORU Zabava na sve strane, od Gold gondole, koja radi sat duže, do prolećnog safarija oko Ribničkog jezera
Čajetina - Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za poredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
Komentari(0)