TRAGEDIJA NA ČESMI KOJA JE PODIGLA BEOGRAD NA ORUŽJE Tužna sudbina dečaka čija žrtva nije ostala uzaludna!
Čukur česma u Beogradu nalazi se na opštini Stari grad.
Na čеsmi sе nalazi brоnzana statua dеčaka Savе Pеtkоvića u spоmеn događaja kоji sе na tоm mеstu оdigraо 3. juna 1862. gоdinе. Zvaničan naziv skulpturе jе „Dеčak sa razbijеnim krčagоm”.
Možda vas zanima:
ZVONITE ZVONA ZA HEROJSKI PODVIG Sve hrišćanske crkve na svetu tačno u podne zvone zbog Beograda i ovog istorijskog događaja
Malo ljudi danas zna da kada se u podne začuju zvona sa hrišćanskih crkvi širom sveta ona to rade u čast Beograda i jednog događaja iz srpske istorije koji se zbio pre više od 560 godina.
NJEGOVO IME BILO JE ZABRANJENO Učitelj pod kišom metaka 1944. godine uspeo da deminira ovaj most u Beogradu i poremeti planove Nemcima
Duh slobode osetio se u vazduhu tog oktobra 1944. godine.
Možda vas zanima:
ZVONITE ZVONA ZA HEROJSKI PODVIG Sve hrišćanske crkve na svetu tačno u podne zvone zbog Beograda i ovog istorijskog događaja
Malo ljudi danas zna da kada se u podne začuju zvona sa hrišćanskih crkvi širom sveta ona to rade u čast Beograda i jednog događaja iz srpske istorije koji se zbio pre više od 560 godina.
NJEGOVO IME BILO JE ZABRANJENO Učitelj pod kišom metaka 1944. godine uspeo da deminira ovaj most u Beogradu i poremeti planove Nemcima
Duh slobode osetio se u vazduhu tog oktobra 1944. godine.
Možda vas zanima:
ZVONITE ZVONA ZA HEROJSKI PODVIG Sve hrišćanske crkve na svetu tačno u podne zvone zbog Beograda i ovog istorijskog događaja
Malo ljudi danas zna da kada se u podne začuju zvona sa hrišćanskih crkvi širom sveta ona to rade u čast Beograda i jednog događaja iz srpske istorije koji se zbio pre više od 560 godina.
NJEGOVO IME BILO JE ZABRANJENO Učitelj pod kišom metaka 1944. godine uspeo da deminira ovaj most u Beogradu i poremeti planove Nemcima
Duh slobode osetio se u vazduhu tog oktobra 1944. godine.
Dečak Sava Petković je tog dana došao je do izvora da napuni bokal sa vodom. Jedan turski vojnik oteo Savi bokal iz ruku na šta je dečak počeo da se brani, što je veoma naljutilo Turčina pa ga je on ubio bajonetom, po jednoj verziji, po drugoj ga je udario bokalom u glavu.
Nije dugo trebalo da se vest proširi Beogradom o smrti dečaka pa se sukob proširio na ceo Beograd. Jedan od događaja koji je doveo borbe do vrhunca se odigrao kod današnjeg Studenskog parka (nekada Velika pijaca).
Srbi su se tada svi digli i počeli polako da zauzimaju ceo Beograd a vest o velikom ustanku u Beogradu proširila se Srbijom.
Ubistvo dečaka Save Petkovića dovelo je do osude Turaka širom sveta pa su jula 1862.godine u Kanlidži pored Carigrada započeti su pregovori o nezavisnosti Srbije, na kojima su učestvovali Francuska, Engleska, Rusija i Austrija. Doneta je odluka da Turci napuste Srbiju.
U narednih godinu dana iseljeno je više od osam hiljada Turaka. Na intervenciju stranih konzula, pre svega britanskog konzula Longvorta, tada je zaključemo primirje koje su potpisali Ašir-paša i ministar Ilija Garašanin, kao i predstavnici stranih sila.
Turci su polako gubili borbe a i diplomatski pregovori nisu doveli do velikog uspeha pa jedini izlaz iz svega je bila predaja gradova. Prvi grad koji je pred „na čuvanje knezu Mihailu“ bio je Beograd. Godine 1867. knez Mihailo je dobio ključeve Beogradske tvrđave.
U Dobričinoj ulici podignut je spomenik dečaku Savi Petroviću. Na spomeniku piše da se događaj odigrao 26.maja 1862.godine ali izvori govore da se događaj odigrao 3. odnosno 15.juna 1862.godine pa nije poznato zbog čega je stavljen taj datum.
Spomen česma je podignuta 1931. godine iz sredstava zadužbine trgovca Tome Vanđela, a autor je bio srpski akademik i skulptor Simeon Roksandić. Model za spomen česmu bio je Vlastimir Petković Kepa, nekad telefonista Radio Beograda, a pre toga poznati fudbaler BSK-a (sada OFK Beograd) i reprezentativac Jugoslavije. Od 5. februara 1965. godine je proglašena za spomenik kulture.
Maja 2010. skulpturu dеčaka je ukraden. Izlupali su jе čеkićеm i prоdali vlasniku divljеg оtpada u Кrnjači za 20 hiljada dinara. Skulptura jе bila izlоmljеna na 22 dеla, ali jе zahvaljujući 3D snimku оvоg spоmеnika izvršеna rеstauracija. Rеkоnstrukcija jе trajala tri mеsеca i izvršеna jе na оsnоvu trоdimеnziоnalnоg skеniranja.
Čukur-česma na mapi:
Prolećni safari oko Ribničkog jezera, a Gold gondola radi sat vremena duže: Zlatibor već rezervisan za praznike, turisti mogu da uživaju u brojnim sadržajima
Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za oredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
FENOMENALNO Još jedno JEZERO u srcu Zlatibora, za UŽIVANJE I REKREACIJU!
Čajetina - Nakon jezera na Kraljevom trgu i Ribničkog jezera srcu planine, Zlatibor dobija još jednu vodenu atrkaciju, a u pitanju je planirano podizanje gravitacione betonske brane na živopisoj lokaciji Krst, a sve u cilju stvaranja akumulacije za rekreativne svrhe.
Ne bih ovaj pogled na Kablar menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja: Nastavnik muzike vratio se u rodno selo, Radovan u Gornjoj Gorevnici napravio pravi raj
Gradsku vrevu i sivilo asfalta nastavnik muzike iz Čačka, Radovan Tanasijević, odlučio je da zemeni vedrim nebom i cvrkutom ptica. Vratio se u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu i na imanju svojih predaka napravio pravi mali raj, za oči i za dušu. Na ognjištu je obnovio sve kao što je bilo nekad, kao što su to činili naši preci.
PRAZNIČNI RAJ NA ZLATIBORU Zabava na sve strane, od Gold gondole, koja radi sat duže, do prolećnog safarija oko Ribničkog jezera
Čajetina - Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za poredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
Krupajsko vrelo, prirodni dragulj istočne Srbije: Mesto na kojem duša nalazi mir!
Smešteno je između sela Milanovac i Krupaja u podnožju planine Beljanice
Komentari(0)