Botanička bašta Jevremovac je botanička bašta u Beogradu, nalazi se u užem centru Beograda omeđena bulevarom Despota Stefana, Takovskom, Dalmatinskom i ulicom Vojvode Dobrnjca.
Shutterstock
Ima status spomenika prirode II kategorije i zaštićena je kao spomenik kulture. Zajedno sa Institutom za botaniku nastavna jedinica Biološkog fakulteta u Beogradu.
Botanička bašta Jevremovac sa velikom staklenom baštom ima značajne arehitektonske i kulturno-istorijske vrednosti. To je prva i do sada jedina botanička bašta u Srbiji čije je osnivanje vezano za jedno od najvećih imena srpske botanike – Josifa Pančića.
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Današnja Botanička bašta u Beogradu osnovana je 1889. godine zaslugom našeg proslavljenog naučnika Josifa Pančića, profesora u Velikoj školi, od koga je potekla ideja, i kralja Milana Obrenovića, koji je poklonio parcelu za izgradnju Botaničke bašte Velikoj školi u sklopu koje je bašta trebalo da bude podignuta. Kralj je, međutim, postavio samo jedan uslov.
Naime, ovo imanje kralj Milan je nasledio od svog dede Jevrema. Kako bi mu odao počast, tražio je da Botanička bašta u Beogradu ponese njegovo ime. Tako je nastao Jevremovac, botanička oaza koja se i danas proteže na oko 5 hektara i predstavlja dom za skoro 1.000 vrsta biljaka.
Pre današnje lokacije botanička bašta se nalazila u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu.
Osim bogate kolekcije botaničkih knjiga u svojoj biblioteci i herbarijuma, koji danas broji oko 180 000 uzoraka, u Jevremovcu se nalazi i posebna postavka na 20 ari površine u vidu Japanskog vrta.
Jedan od najlepših kutaka Botanička bašta u Beogradu dobila je 18. maja 2004. godine kada je otvoren Japanski vrt, plod napora dvoje profesora Šumarskog fakulteta Vere Grbić i Mihajla Grbića. Ideja je bila podržana od strane Japana koji je obezbedio finansijska sredstva za pravljenje harmonije biljaka, vode i kamena.
Danas botanička bašta Jevremovac predstavlja prirodnu oazu u sred užeg centra Beograda i lokaciju koja je odlična za odmor od gradske vreve uz edukaciju o retkim i botaničkim vrstama.
Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za oredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
Čajetina - Nakon jezera na Kraljevom trgu i Ribničkog jezera srcu planine, Zlatibor dobija još jednu vodenu atrkaciju, a u pitanju je planirano podizanje gravitacione betonske brane na živopisoj lokaciji Krst, a sve u cilju stvaranja akumulacije za rekreativne svrhe.
Gradsku vrevu i sivilo asfalta nastavnik muzike iz Čačka, Radovan Tanasijević, odlučio je da zemeni vedrim nebom i cvrkutom ptica. Vratio se u svoje rodno selo Gornju Gorevnicu i na imanju svojih predaka napravio pravi mali raj, za oči i za dušu. Na ognjištu je obnovio sve kao što je bilo nekad, kao što su to činili naši preci.
Čajetina - Jedna od najposećenijih destinacija u Srbiji za poredstojeće praznke, svakako će biti planina Zlatibor, a u prilog tome svedoči i to što su skoro svi smeštajni kapaciteti popunjeni i traži se krevet više. Spremna da primi goste, ali i obezbedi im nezaborvne momente svakako je i najduža Gold gondola.
Prethodile su joj bašta Josifa Pančića u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja iz 1853. godine i Botanička bašta na Dorćolu kraj Dunava, osnovana 1874. godine koja je napuštena usled poplave na Dunavu
Komentari(0)