Za ovaj praznik se u selima pravi specijalni hleb ili kolač, takozvani „kopitnjak„ sa rupom u sredini u koju se stavlja ovas ili so.
Prvoposni četvrtak je posebno blagodaran. Smatra se da će posao oko zemlje i stoke koji se započne na današnji dan ići kao po loju.
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Poklade su zadnji dan pred početak svakog od četiri velika posta.
U našem narodu postoji jedno staro narodno verovanje da hleb u kući ne sme da stoji naopačke.
Veruje se da je ovo period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten. Tokom nekrštenih dana donji svet je otvoren, pa po zemlji u to doba šetaju aveti, veštice i druge nečastive sile.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
Za vreme posta možete uživati u zdravoj i vrlo ukusnoj hrani. Ove recepte sam dobila od moje bake, šta god da probate, nećete se sigurno pokajati.
U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Jede se bela hrana, sir, jaja i mlečni proizvodi.
Srpski narod se mnogo puta u svojoj istoriji suočavao sa strašnim stradanjima i pošastima. Zato možda i ne čude ovakve izreke koje, nekome sa strane, mogu delovati morbidno i "nenormalno".
Ne samo život čoveka, već i njegov prelazak u drugi svet prate brojni običaji i rituali, koje je izuzetno važno poštovati na sahranama i komemoracijama. Energija smrti je vrlo teška, a zanemarivanje znakova i praznoverja može dovesti do neugodnih posledica - niza neuspeha, bolesti, gubitka voljenih.
U savremeno doba neretko se dešava da se na pravoslavnim grobljima sprovode suvišni srpski običaji, nepoznati u davna vremena, a kao znak nekog novog, pomodnog trenda.
Budući da se razgovori sa svešenim licima i monasima u velikom broju porodica svode na „poslovne odnose“, često se događa da se mnogi religijski običaji i crkvena pravila tumače i praktikuju znanjem koje se u porodici prenosilo sa kolena na koleno.
Stari kažu da se na taj dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda
Antropolog Senka Kovač u jednoj studiji o starenju pominje da se u Istočnoj Srbiji imenom “lapot” naziva običaj ubijanja starih