Tain je vrsta vojnog hleba načinjenog od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla je da traje dugo i daje snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi.
"Marš na Drinu" kompozicija uz koju su mnogi srpski vojnici marširali, predstavlja simbol slobode i hrabrosti našeg naroda, ali i diku kao pravo svetsko umetničko delo.
Dosta ratnih priča se i danas prepričavaju, a ovo su dve manje poznate.
Neverovatna priča o hrabrosti i neustrašivosti Indijanaca.
Spomen-kosturnica se nalazi na samom vrhu Mačkovog Kamena. Izgradnja ovog spomenika srpskim borcima inicirana je od strane „Odbora za podizanje kapele na Mačkovom kamenu“ davne 1925. godine.
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
O tome svedoči pismo upravnika Beogradske policije Petra Lazarevića knezu Milošu, u kojem ga obaveštava o postavljanju uličnog osvetljenja radi povećanja bezbednosti u toku noći. Naime, dok je Beograd bio pod turskom vlašću, grad nije imao nikakvo osvetljenje, već su svi koji su se kretali noću morali da nose svoje fenjere. Do vremena kada je počelo uvođenje električne rasvete, u Beogradu je bilo više od tri stotine uličnih fenjera.
Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice se nalazi u selu Palja, oko 50 kilometara od Surdulice. Pripada eparhiji vranjskoj, Srpske pravoslavne crkve. Manastir leži na 950 metara nadmorske visine, na levoj obali reke Medenice.
U jednoj od epizoda emisije „BBC Antiques Roadshow”, pre par godina pojavila se skulptura koja je od velikog značaja za srpski narod.
Solunac ŽIVOJIN LAZIĆ (1893-1986), mitraljezac u Prvom svetskom ratu, prošao je kroz sve bitke i nedaće srpske vojske - od Cera, do Kajmakčalana na Solunskom frontu, da bi se svojoj kući definitivno vratio 7. februara 1920. godine.
Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.
Najbolje smo se smejali na sopstveni račun!
Mondezir je bio počasni gost na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, 11. novembra 1930. godine.[1]
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-turskim ratovima, komandovao bataljonom, postao general i ministar vojni (mart 1910 — februar 1911)
Sudbina Srba koji su prešli "Albansku golgotu" visila je o koncu.
Prezime Putnik nosio je po dedi.