Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.
Hristos vaskrse, Hristos vaskrs, Hristos voskrese, Hristos vaskrese, Hristos voskrse su sve pozdravi koje možemo čuti prilikom čestitanja najvećeg hrišćanskog praznika
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Vaskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine „Vaskrsa“. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje (Strasne nedelje), najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak.
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom
Da bruka ne bi pukla, familija buduće neveste dežura po dvorištu noć uoči svadbe
Razlikuju se ne samo u različitim delovima zemlje, već i od porodice do porodice
Naš narod jednostavno obožava svakojake izraze koji se koriste još od davnina, a toliko su stari da se više niko ni ne seća kada su nastali.
Obavijena velom misterije, vlaška magija po pravilu je nešto što od čega oni koji i poveruju da postoji zaziru.
Skidanje cipela u kući domaćina nije samo stvar udobnosti, već i znak poštovanja doma u koji se ulazi
Taj običaj je vezan za kult mrtvih predaka.Taj kult prožima celokupnu našu tradiciju i namena mu je upravo očuvanje identiteta naroda
Lapot se najbolje može opisati kao senicid, ubijanje roditelja ili starijih članova porodice, onda kada njihovo izdržavanje postane preveliki teret za porodicu.
Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.
Fraza "da kucnem u drvo" koristi se u mnogim narodima
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka.
Srbi su verovali da se pored Isusa rađa i Sunce, odnosno ’mladi Bog‘, tako da su i određeni rituali bili u tom pravcu usmereni.