U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Glumac Zoran Rankić koji je veliku pažnju javnosti dobio ulogom u seriji "Srećni ljudi", ali njegova poslednja želja nikad nije ispunjena
Ima jedan izvor u planini, daleko od očiju javnosti. Tajnu njegove lekovitosti čuvaju četiri bukve i jedna svetinja.
Baštovani savetuju da primenite ovaj trik kako biste zaštitili vaše ruže i kako bi one bujale neverovatno.
Goran Bregović otkrio je jednom prilikom šta se krije iza stihova pesme Đurđevdan.
Veruje se da se najvažniji običaji za Đurđevdan moraju ispoštovati.
Starinska banica sa sirom sa juga Srbije svima po ukusu
„Moj otac je bio moj prvi učitelj, moj uzor. Njegov glas i danas čujem kada razmišljam o moralu, disciplini i radu. Nije me učio nauci, ali me je učio kako da mislim.“
Prepoznatljiva je po intenzivno crvenim mladim listovima koji kasnije prelaze u tamnozelenu boju, što je čini izuzetno dekorativnom tokom cele godine
MHE „Vučje“, nedaleko od Leskovca, sagrađena je 1903. godine i nikad nije prestajala s radom, pa je i danas u sistemu EPS i proizvodi struju
Đina iz serije "Srećni ljudi" vratila se u javnost nakon duge pauze.
Prema starim verovanjima običaji za dan uoči Đurđevdana određuju kakva će nas sreća pratiti.
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.