U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Najbolje domaće tečno đubrivo pravi se od gaveza, a toliko je jako da biljke od njega rastu preko noći
Istorija Beogradske mumije.
Par meseci pre smrti Vera Cvetinović je Titu ispunila veliku želju - još jednom mu je zapevala na uvetu, a maršal je njen glas obožavao.
Smrčak je nutritivno bogat i predstavlja važan izvor zarade za mnoge berače. Raste sezonski od aprila do juna na vlažnim zemljištima širom Srbije.
Lekovita voda otkrivena slučajno tokom 19. veka se koristi za lečenje. Banja nudi terapiju uz kupanje i konzumaciju vode na neutralnim temperaturama.
Pekari koriste jedan vrlo jednostavan preliv.
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
U srpskom narodnom predanju, vodopadi nisu bili samo prirodne lepote vredne divljenja, već mesta sa posebnim, gotovo magijskim moćima. Od pamtiveka su ljudi dolazili do vodopada tražeći lek za telo i dušu, verujući u njihova isceliteljska i obnavljajuća svojstva.
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
U srpskom folkloru i narodnim pričama, zlatne jabuke nisu bile samo plodovi neverovatne lepote i čarobnih svojstava, već su imale duboku simboličku vrednost povezanu sa bogatstvom, plodnošću, besmrtnošću i životnom snagom.
"Treba raditi, nema bez rada ništa", čuvene su reči rudara Alije Sirotanovića kojem se divila cela Jugoslavija, a umro u bedi i zaboravljen.
Marijan Abdi iz Afrike posetila je Beograd, a u nastavku pročitajte njeno iskustvo.