U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Očekuje se povećanje broja turista i turističkog prometa u Topoli. U Topoli se gradi Oplenačka eko-staza.
Sastojak od kojeg cveće raste kao ludo stavlja se na dno saksije prilikom sadnje.
Prošlo je 19 godina od kako je Slobodan Milošević preminuo u Hagu. Njegovo telo je transportovano u Srbiju i sahranjeno u Požarevcu, ispod lipe u dvorištu porodične kuće.
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine u 15.05 časova, usled moždanog krvarenja i moždane kome, a sahranjen je 8. maja.
Caka je u dizanom testu za kiflice sa sirom koje će svaki zalogaj učiniti preukusnim.
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
U planinskim krajevima Srbije, naročito u Zlatiborskom i Pešterskom kraju, jela se jednostavna, ali snažna kaša od kiselog mleka, brašna i belog luka. Pravljena pred spavanje, služila je da „izvuče hladnoću iz tela“ i da se lakše zaspi.
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Zaboravljeno srednjovekovno žitije o svetom Mardariju krije elemente mitske naracije, predanja o božanskoj pravdi, prirodi i senkama koje govore – što ga čini jedinstvenim spojem duhovnog i epskog.
U narodnom verovanju, detelina sa četiri lista nije amajlija sama po sebi. Snaga joj dolazi u trenutku branja. Verovalo se da ako je uzmeš kad je obasja sunce – sreća se raspe. Ako je ubereš u senci – ona ostaje uz tebe.
U podnožju Ozrena, između tri sela, vodi deo nekadašnjeg rimskog puta koji je danas prekriven mahovinom i tišinom. Njime se stiže do izvora za koji se veruje da „čuva misao poslednjeg putnika“.
U ponedeljak je veliki praznik, zato nikako ne smete da radite sledeće stvari.
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom!