Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Na mestu gde Dunav dostiže svoju najveću širinu, ponosno stoji Golubačka tvrđava, moćni srednjovekovni čuvar koji vekovima odoleva vremenu i legendama. Njeni visoki zidovi i kule pričaju priče o vitezovima, bitkama i tajnama prošlosti, dok njena impozantna lepota privlači turiste iz celog sveta.
Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
Ako postoji jelo koje simbolizuje toplinu doma, tradiciju juga i neodoljiv ukus, to su vranjske mantije. Ovi zalogaji, hrskavi spolja, a sočni iznutra, vekovima su deo kuhinje juga Srbije, a posebno su popularni u Vranju, gde se spremaju po starinskom receptu.
Šantić je voleo baš onu koja mu nije bila suđena, Anku Tomlinović. Po Dučićevim rečima, i Anka je neizmerno volela mostarskog romantika.
Na društvenoj mreži "X" korisnik je pokrenuo anketu koji je najlepši Srbin svih vremena, i verovali ili ne najviše glasova dobio je jedan od naših najvećih pisaca 20. veka, Bora Stanković.
Kako se koristi zlatni bršljan za razmnožavanje biljaka i pelcera? Evo saveta!
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati.
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
Ispratite sve korake i napravićete najukusnije jelo.
Malo koja stvar nosi toliko istorije i simbolike kao opanak – tradicionalna srpska obuća koja vekovima unazad prati narod kroz sve životne prilike. Od seoskih drumova do narodnih igara, opanci nisu samo komad odeće, već deo kulturnog identiteta koji prepoznaju i poštuju širom Balkana.
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Kralj Petar I Karađorđević nije bio samo monarh – bio je vladar koji je narod voleo i poštovao, a njegovo ime i danas izaziva divljenje. Poznat kao „Kralj oslobodilac“, Petar I je Srbiju poveo ka slobodi, demokratiji i modernizaciji, a njegov život ispunjen je borbom, patnjom i nepokolebljivom verom u narod.
Ako postoji mesto gde priroda pokazuje svu svoju moć i lepotu, to je kanjon Uvca. Njegovi spektakularni meandri i nebo ispunjeno beloglavim supovima čine ga jednim od najimpresivnijih prirodnih dragulja Srbije. Ovaj rezervat prirode nije samo raj za fotografe i avanturiste, već i jedno od poslednjih utočišta beloglavog supa, retke i veličanstvene ptice koja kruži iznad dramatičnih litica.
Pesma "Tamo daleko" nije samo melodija koja odzvanja kroz vekove – ona je priča o patnji, gubitku i nepokolebljivom duhu srpskog naroda. Nastala tokom Prvog svetskog rata, ova tužna, ali ponosna kompozicija postala je simbol stradanja i nade, a i danas izaziva emocije gde god da se zapeva.
Leskovačka mućkalica nije samo jelo – to je doživljaj! Miris pečene paprike, sočnog mesa i pikantnih začina obuzima čula i vraća nas u srce juga Srbije, gde se tradicija i gastronomija prepliću u savršenom skladu. Ovo legendarno jelo nastalo je u Leskovcu, prestonici roštilja, a danas ga obožavaju širom Srbije i Balkana.