Ne samo život čoveka, već i njegov prelazak u drugi svet prate brojni običaji i rituali, koje je izuzetno važno poštovati na sahranama i komemoracijama. Energija smrti je vrlo teška, a zanemarivanje znakova i praznoverja može dovesti do neugodnih posledica - niza neuspeha, bolesti, gubitka voljenih.
Godine 1895. pričao je Laza Kostić, malo u šali, a više u zbilji, kako je, sedam godina ranije, postao najplaćeniji glumac na svetu, i to – na Cetinju. Glumeći u pozorišnoj predstavi Kostić je, za svaku izgovorenu reč, dobio ni manje, ni više, no po 15 srebrnih florina (ili 185 grama srebra). Kako je Kostić postao toliko plaćen glumac govori priča koja sledi.
Nakon Drugog svetskog rata i dolaska na vlast Komunističke partije Jugoslavije, gotovo svako veće mesto od Triglava do Đevđelije dobilo je svoje spomen obeležje revolucije i partizanske borbe. Izuzetak nije bila ni Ivanjica, iako je ona kao mesto rođenja generala Dragoljuba Mihajlovića uvek važila za četnički kraj.
Selo Kremna nadaleko je čuveno po proročanstvima, a izgleda da ta moć nije zaobišla još neke stanovnike ovog mesta na obroncima Tare.
Način na koji se detaljno raspitao o gotovo svemu je ono što je ljudima bilo zabavno, a pojedini su su na snimku prepoznali Olivera Šotru, poznatog stand up komičara i sina biznismena Rajka Šotre.
Budimo ljudi, pomozimo svakome kome možemo, u svakoj situaciji.
Srpska i slovenska mitologija je veoma bogata bićima u koje je naš narod verovao. Neka od njih su bila dobra i verovalo se da pomažu, dok su druga uterivala strah u kosti ljudima.
Svi roditelji znaju da je davanje imena detetu važan i odgovoran posao. Mnoge studije govore o tome kako ime umnogome može odrediti ili olakšati životni put deteta.
Običaj koji je najtraumatičniji za svaku mladu. Zabranjen seksualni odnos između svekra odnosno pater familijasa i snaje, koji se javlja zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina.
Srpska trobojka neodvojivi je deo identiteta našeg naroda i uz, male promene, postoji već vekovima. Međutim, mali broj ljudi zna da prva zastava za koju sigurno znamo da su je koristili naši vladari uopšte nije imala tri boje.
Krsta Smiljanić (Ljubiš, 17/29. decembar 1868 — Beograd, 14. maj 1944) bio je armijski general, ban Zetske banovine 1929-31 i senator.
Od župana Stefana Nemanje i Stefana Prvovenčanog, preko Stefana Dragutina i Stefana Dečanskog, pa do Stefana Dušana i Stefana Uroša... sve ukupno 11 vladara iz srednjovekovne srpske dinastije Nemanjića koji su se zvali Stefan i NIJEDAN kome je to bilo PRAVO IME!
U savremeno doba neretko se dešava da se na pravoslavnim grobljima sprovode suvišni srpski običaji, nepoznati u davna vremena, a kao znak nekog novog, pomodnog trenda.
Arhitektura starih Rimljana u samom centru Čačka ostavlja bez daha, a nakon termi koje su pronađene pre više od pola veka arheolozi Narodnog muzeja došli su do novih, fantastičnih otkrića.
Oni koji su imali čast da ga lično upoznaju, pamtiće Iva Andrića kao čoveka koji je voleo da razgovara sa svima i nakon što je postigao svetsku slavu.
Malo je stranaca koji su bili tako privrženi Srbiji kao što je to bio Đorđe Vajfert. Ironično, ovaj Nemac postao je prvi srpski bankar, guverner, vlasnik najveće pivnice u tadašnjoj Srbiji i osnivač čak deset rudnika. Ipak, reč je bila i o istaknutom član masonske lože, a upravo iza ovog Vajfertovog angažovanja ostala je zabeležena i sledeća angedota.
Budimir Davidović je početak Prvog svetskog rata i opšte mobilizacije dočekao kao prekaljeni ratnik.