Pod blagoslovom crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg i pokroviteljstvom grada Čačka, na veliki pravoslavni praznik Bogojavljenje 19. januara će se upriličiti plivanje za Časni krst.
Na današnji dan se, prema verovanjima, ništa ne iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Badnji dan pun je starih običaja, a iako živimo u modernom, brzom vremenu, neke stvari ipak decenijama ostaju nepromenjene.
Bliži nam se najveći i najradosniji hrišćanski praznik!
Za Badnji dan i Božić vezuje se mnogo narodnih običaja, a jedan od omiljenih je onaj koji uključuje glavicu crnog luka.
Od Badnjeg dana do završetka božićnih praznika, u pojedinim krajevima se veruje da ne sme da se čuje svađa, kao i da bi svi poslovi trebalo da se obavljaju u tišini kako bi ukućani imali zdravlja, sreće i napretka.
Pravoslavna crkva obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
Srbi su verovali da se pored Isusa rađa i Sunce, odnosno ’mladi Bog‘, tako da su i određeni rituali bili u tom pravcu usmereni.
Badnji dan i Božić sa sobom nose mnoge običaje.
Srbi vole rituale, a neki su postali i tradicionalni, pa se praktikuju u novogodišnjoj noći i generalno u prazničnom periodu.
Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko.
Galerija Muzeja Vuka i Dositeja predstavlja fond memorijalnog muzeja, posvećenog prosvetitelju i prvom srpskom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, tvorcu srpskog književnog jezika, Vuku Karadžiću.
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog Ignjatija Bogonosca, "koji je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga" a koga je "kao malog, Isus držao na rukama"
Ambasada Egipta u Srbiji prvi put je u Hramu Svetog Save predstavila postavku "Kulturno nasleđe Egipta: crkve i manastiri", povodom obeležavanja katoličkog, ali i pravoslavnog Božića.
Za ponovno oživljavanje manastira zaslužan je iguman jeromonah Kirilo, koji je 1999. godine došao u opusteli manastir.
Istorija manastira beleži i da je u njemu izdata povelja jednog vlaškog vojvode.
Beograd je jedan od retkih gradova koji se može pohvaliti svojim muzejom iluzija.