Malo je stranaca koji su bili tako privrženi Srbiji kao što je to bio Đorđe Vajfert. Ironično, ovaj Nemac postao je prvi srpski bankar, guverner, vlasnik najveće pivnice u tadašnjoj Srbiji i osnivač čak deset rudnika. Ipak, reč je bila i o istaknutom član masonske lože, a upravo iza ovog Vajfertovog angažovanja ostala je zabeležena i sledeća angedota.
Budimir Davidović je početak Prvog svetskog rata i opšte mobilizacije dočekao kao prekaljeni ratnik.
Ćerka je u mom naručju počela da se guši. Snažno je mahala rukama i nogama, disanje se zaustavilo i ona je umrla. Nakon što je ona prestala da diše, ja sam zamolio Boga da je vrati u život i dao zavet da ću uložiti sve svoje napore da sagradim hram – priča otac Jovan Osjak.
"Okliznuo se i pao. U trenutku sam se uplašio da će ga stvarno voz pregaziti".
Postoji verovanje da ako je mačka stigla u vašu kuću i ne želi da ode, to može ukazivati na to da je osetila približavanje nevolja i da je došla da ih otera. Zbog toga, bez obzira da li ste ljubitelj ove životnije ili ne, mačku nikako ne bi trebalo da isterate.
Najpopularnija domaća imena za dečake i devojčice, sa poreklom i značenjem.
Za vreme turske vladavine, manastir je bio značajan centar prepisivačke škole. Istorija srpske književnosti i najveći deo stvaralaštva u 17. i prvim decenijama 18. veka određuje pojmom „Račanska prepisivačka škola”.
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Tek mali broj ljudi je znao da su ova dvojica velikih vizionara već godinama gajila veoma blizak odnos i iskreno prijateljstvo.
Dok srpska sela ostaju sve praznija, on je ostao da svojim rukama podigne dedovinu.
Jelena Karađorđević je bila neobično interesantna ličnost — obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini — Rusiji.
Jedna monahinja je zbog svoje velike pobožnosti i ljubavi prema Bogorodici imala jedini zadatak u manastiru, a to je bilo da svako jutro svežim cvećem ukrasi ikonu presvete Bogorodice. To je bila najuzvišenija počast za jednog monaha.
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, na tlu nekadašnje Kraljevine Jugoslavije, okupatori su u saradnji sa domaćim izdajnicima oformili nekoliko logora duž čitave teritorije. Od toga, na prostorima države Srbije, najveći je bio Banjički, koji je služio kao sabirni centar za prihvatanje zatovrenika iz čitave Srbije.
Istoričari umetnosti ukazuju na to da misterije nema i da su u pitanju personifikacije sunca i meseca.
Na ulici su ga uočili uvek budni, revnosni skojevci, i verovatno provocirani njegovim izgledom, brutalno pretukli.
Budući da se razgovori sa svešenim licima i monasima u velikom broju porodica svode na „poslovne odnose“, često se događa da se mnogi religijski običaji i crkvena pravila tumače i praktikuju znanjem koje se u porodici prenosilo sa kolena na koleno.