Zabranjena ljubav Mihaila Obrenovića: Do smrti je voleo, napisao joj najlepšu pesmu koja se do danas peva! (FOTO)
Za vreme druge kneževe vladavine, setni stihovi redovno su pevani na balovima u Beogradu. Kleopatra Karađorđević bila je ceo život u srcu srpskog vladara
Mihailo Obrenović rođen je 1823, a ubijen u atentatu na Košutnjaku 1868. godine. Bio je knez Srbije u dva navrata: od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine.
Isterao je Turke iz Srbije, udario temelje modernoj državi, ali u ličnom životu bio je manje uspešan.
Nesrećno oženjen mađarskom groficom Julijom, bio je zaljubljen u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestre od tetke, ali nije mogao da se njome oženi.
Bojeći se da će knezu opasti ugled u narodu, tom su se braku protivili srpski političari, a i crkva je branila ženidbu sa bliskom rođakom. Između dve njegove vladavine, na čelu Srbije bio je knez Aleksandar Karađorđević, a Mihailo je živeo u imigraciji, pretežno u Beču. U to vreme ispoljio je sklonost ka književnosti, kao i prema muzici. U Beču održava prijateljske odnose sa Vukom Karadžićem, koji mu je savetnik i duhovni vaspitač.
Zajedno su putovali u Berlin i boravili na obali Severnog mora, a tokom tih putešestvija, Mihailo piše pesme Svetski putnik i Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom", koje su objavljene 1844. godine u Srpskom narodnom listu.
vikipedija
Šest godina kasnije, srpski knez napisaće i Što se bore misli moje, pesmu koja će ostati popularna do dana današnjeg.
Što se bore misli moje Iskustvo mi ćutat` veli, Bež`te sada vi oboje Nek mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga sjajnom suncu podoban plenio je srce moje, učinio robom ga.
Da te ljubim, ah, jedina celom svetu kazaću, sam` od tebe, ah, premila, ovu tajnu sakriću.
Sve do 2003. verovalo se da je bila namenjena Katarini Konstantinović, a onda je u jednoj urušenoj somborskoj kući slučajno pronađen notni zapis melodije za ovu pesmu kompozitora Alojza Kalauza. To je autentični dokument na 18 strana, štampan u Beču, na francuskom jeziku, a na njemu je Mihailova posveta upućena Kleopatri Karađorđević.
vikipedija
Kleopatra, rođena 1835, bila je ćerka kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, sestra potonjeg kralja Petra I Karađorđevića. U februaru 1855. godine udala se za Milana, sina uglednog političara i predsednika vlade Avrama Petronijevića. Umrla je u banji Glajhenberg samo pet meseci posle venčanja, a sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, kasnije u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz, koji je u Srbiju došao 1843. godine i u Beogradu davao privatne časove klavira, komponovao je muziku na stihove Što se bore misli moje za Kleopatrin 15. rođendan.
Sredinom pedesetih godina 19. veka, muziku za ovu pesmu ponovo je komponovao Kornelije Stanković i ta je melodija za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno pevana na balovima u Beogradu.
Mnogo kasnije ju je otpevao i Zvonko Bogdan.
(Magazin Lena)
ZABORAVLJENI SPASILAC SRPSKE ISTORIJE: Ono što je on uradio tokom bombardovanja 6. aprila MORA DA UĐE U SVE UDŽBENIKE
Mnogo je nepravedno zaboravljenih i stradalih Srba u prošlosti. Njihova imena današnjim generacijama malo znače, a njihovi podvizi uglavnom su nepoznati ili se prepričavaju na nivou urbanih legendi. Ipak, po veličini podviga i kasnije nepravde koja mu je učinjena jedno ime se naročito ističe - ono profesora i prote Radoslava Grujića.
KAKO JE VOJVODA RADOMIR PUTNIK DOBIO SVOJE NEOBIČNO PREZIME: Nakon ovoga, prenosilo se s kolena na koleno!
O njegovoj vojničkoj karijeri zna se mnogo, ali je poreklo njegovog prezimena manje poznato
UTVRĐENJE GRADINA "Gradila ga prokleta Jerina", fascinantni prizori na vrhu Jelice
Čačak / Lučani - Na jednom od vrhova planine Jelice iznad Čačka, u ataru dragačevskog sela Grab, već stolećima nemilosrdnom zubu vremena, nadmoćnim silama prirode i ljudskom nemaru, odoleva utvrda Gradina. Uzdižući se na planinskom vrhu već zaboravljenog naselja Jeljen, ova legendama obavijena utvrda i dan-danas čuva predanje da je tu „grad gradila prokleta Jerina“, žena Đurđa Brankovića. Prvi iskop na ovom arheološkm nalazištu urađen je pre tačno 40 godina.
MANASIJA Najlepši DRAGULJ SRPSKE KULTURE i nezaobilazno mesto da se vidi kakva smo SILA bili!
Manastir Manasija ili Resava, je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Nalazi se na oko 30 kilometara od auto-puta Beograd–Niš, blizu Despotovca.
Molitva za pokajanje: Izgovorite ove reči naglas i očistite dušu od grehova
Veruje se da molitva za opraštanje grehova ima veliku moć.
Komentari(0)