ŠTA ZNAČE UKRASI NA SLAVSKOM KOLAČU: Jedan je IZUZETNO VAŽAN, a evo šta simbolizuju ostali koje često viđamo na pogači
Slavski kolač je jedan od najbitnijih elemenata slavske trpeze kao simbol tela Isusa Hrista, a vino kojim se kolač preliva predstavlja njegovu krv. On je uvek okrugao i ukrašava se figurama od testa, koje su simboli želja domaćina i domaćice za blagostanje porodice.
Ukrasi na slavskom kolaču mogu da variraju u zavisnosti od dela Srbije u kome se kolač pravi. Ipak, svi slavski kolači sadrže zajedničke ukrasne elemente koji su stari koliko i tradicija proslavljanja krsne slave. Svaki ukras, odnosno figurica, pravi se od testa i ima svoje značenje, te nije svejedno šta će se staviti na slavski kolač, ističe Agromedia i otkriva značenja motiva koje najčešće viđamo.
Prvo, važno je da slavski kolač u sredini ima šaru u obliku krsta i da bude optočen vencem od pletenice.
Zatim, najvažniji simbol je pečat prosfornik, koji označava veru. Reč je o drvenom pečatu na kom su ugravirana slova ИС ХС НИ KA što znači: „Isus Hristos pobeđuje“. On se stavlja na centralni deo kolača i na sve četiri strane po obodu. Pečat se kupuje u crkvi, a najčešće se u mnogim porodicama prenosi sa generacije na generaciju.
Možda vas zanima:
Kako da napravite UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ? Izgleda teško, ali je proces veoma jednostavan
Pogača je neizostavni deo slavske trpeze
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćini urade ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Slavska sveća, slavska ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva a u nekim domaćinstvima i tri kolača- neke porodice ih seku sve na dan slave, a u nekim kućama jedan kolač se seče uoči praznika, jedan sutradan, a treći dan nakonvažnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač- kod kuće ili u crkvi?
Možda vas zanima:
Kako da napravite UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ? Izgleda teško, ali je proces veoma jednostavan
Pogača je neizostavni deo slavske trpeze
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćini urade ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Slavska sveća, slavska ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva a u nekim domaćinstvima i tri kolača- neke porodice ih seku sve na dan slave, a u nekim kućama jedan kolač se seče uoči praznika, jedan sutradan, a treći dan nakonvažnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač- kod kuće ili u crkvi?
Možda vas zanima:
Kako da napravite UKRASE ZA SLAVSKI KOLAČ? Izgleda teško, ali je proces veoma jednostavan
Pogača je neizostavni deo slavske trpeze
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćini urade ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Slavska sveća, slavska ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva a u nekim domaćinstvima i tri kolača- neke porodice ih seku sve na dan slave, a u nekim kućama jedan kolač se seče uoči praznika, jedan sutradan, a treći dan nakonvažnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač- kod kuće ili u crkvi?
U sredini kolača se obavezno zabode parče osvećenog bosiljka.
Ostali ukrasi mogu biti brojni i različiti, ali su obavezni: klas žita, ptica, cvet, grozd, knjiga i bure. Oni se stavljaju u polja između krakova krsta, a dovoljno je da u svakom od četiri polja bude po jedan ukras.
Grožđe, bure i klas žita simbolišu rodnu godinu, izobilje, bogatu trpezu, pune ambare i dobru berbu.
Ptica odnosno golub ima značenje Svetog Duha, a predstavljaju i simbol mira i zdravlja.
Knjiga je simbol znanja i uspeha.
Od ostalih simbola dodaju se još cvetovi koji znače lepotu i čistoću duše ukućana.
ŠTA ZNAČI KAD SE DETE KRSTI NA OSTROGU: 1 pravilo se STROGO pošuje ili će vas ODBITI, a zbog OVOG poznati tamo hrle
Krštenje u manastiru Ostrog je poseban doživljaj, a jedna žena iz Srbije podelila je svoje predivno iskustvo
NIJE IMAO NI KAP SRPSKE KRVI, ALI JE SVE ŽRTVOVAO ZA SRBIJU! Na kraju svakog ručka govorio je: Živela velika Srbija! (VIDEO)
Rođen je u Šapcu 1. marta 1891. godine u porodici imućnog jevrejskog lekara Josifa Vinavera, koji je u ovaj gradić u Mačvi došao iz Poljske i doneo rendgen aparat, pa ga učinio prvim rendgenološkim centrom na Balkanu
ZABORAVLJENI SPASILAC SRPSKE ISTORIJE: Ono što je on uradio tokom bombardovanja 6. aprila MORA DA UĐE U SVE UDŽBENIKE
Mnogo je nepravedno zaboravljenih i stradalih Srba u prošlosti. Njihova imena današnjim generacijama malo znače, a njihovi podvizi uglavnom su nepoznati ili se prepričavaju na nivou urbanih legendi. Ipak, po veličini podviga i kasnije nepravde koja mu je učinjena jedno ime se naročito ističe - ono profesora i prote Radoslava Grujića.
KAKO JE VOJVODA RADOMIR PUTNIK DOBIO SVOJE NEOBIČNO PREZIME: Nakon ovoga, prenosilo se s kolena na koleno!
O njegovoj vojničkoj karijeri zna se mnogo, ali je poreklo njegovog prezimena manje poznato
UTVRĐENJE GRADINA "Gradila ga prokleta Jerina", fascinantni prizori na vrhu Jelice
Čačak / Lučani - Na jednom od vrhova planine Jelice iznad Čačka, u ataru dragačevskog sela Grab, već stolećima nemilosrdnom zubu vremena, nadmoćnim silama prirode i ljudskom nemaru, odoleva utvrda Gradina. Uzdižući se na planinskom vrhu već zaboravljenog naselja Jeljen, ova legendama obavijena utvrda i dan-danas čuva predanje da je tu „grad gradila prokleta Jerina“, žena Đurđa Brankovića. Prvi iskop na ovom arheološkm nalazištu urađen je pre tačno 40 godina.
Komentari(0)