Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
Pesma „Đurđevdan“ ostavila je dubok trag u narodu i ne postoji osoba koja je nikada nije čula. Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera.
Prva verzija kaže da je pesma „Đurđevdan“ nastala dok su Srbi iz Sarajeva za vreme Drugog svetskog rata odvođeni u logor Jasenovac, dok je druga verzija povezana sa Goranom Bregovićem.
Čuvena pesma „Đurđevdan“ nastala je u „vozu smrti“, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, svedoči profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine.
Možda vas zanima:
SPREMITE SE ZA KIŠU METEORA! Na Đurđevdan stiže pljusak zvezda padalica, nebeski spektakl najjači u ovom veku
Kiša meteora stiže 6. maja na Đurđevdan.
ĐURĐEVDAN - KOJI STARI OBIČAJI SE POŠTUJU: Predstavlja granicu između zime i leta, nekada su se brale ove biljke
Običaji za Đurđevdan - verovalo se da ovi običaji donose sreću, zdravlje i bogatstvo!
Možda vas zanima:
SPREMITE SE ZA KIŠU METEORA! Na Đurđevdan stiže pljusak zvezda padalica, nebeski spektakl najjači u ovom veku
Kiša meteora stiže 6. maja na Đurđevdan.
ĐURĐEVDAN - KOJI STARI OBIČAJI SE POŠTUJU: Predstavlja granicu između zime i leta, nekada su se brale ove biljke
Običaji za Đurđevdan - verovalo se da ovi običaji donose sreću, zdravlje i bogatstvo!
Možda vas zanima:
SPREMITE SE ZA KIŠU METEORA! Na Đurđevdan stiže pljusak zvezda padalica, nebeski spektakl najjači u ovom veku
Kiša meteora stiže 6. maja na Đurđevdan.
ĐURĐEVDAN - KOJI STARI OBIČAJI SE POŠTUJU: Predstavlja granicu između zime i leta, nekada su se brale ove biljke
Običaji za Đurđevdan - verovalo se da ovi običaji donose sreću, zdravlje i bogatstvo!
Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu, 6. maja 1942., zatočenici, u vagonima bez hrane i vode, počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti, piše Dnevni avaz.
U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao:
„Proljeće na moje rame sleće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“
Zbog ove pesme, zarobljenici su ostali bez vazduha zbijeni jedni uz druge jer su im zatvorili šibere na vagonima.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000, a 200 je na kraju rata preživelo torturu.
Međutim, druga verzija je potpuno drugačija.
Čuveni reditelj Emir Kusturica 1988. godine snimao je film „Dom za vešanje“ koji je u tom vremenu izazvao veliku pažnju javnosti. Za potrebe filma angažovao je Gorana Bregovića koji je tada bio u jeku popularnosti, da mu napravi muziku za film. Ovim projektom prvi put započinje njihova saradnja koja će se nastaviti narednih godina, a legendarni muzičar prvi put radi muziku za film.
– Pesma je pravljena za film Emira Kusturice „Dom za vešanje“, a onda sam ja pravio prepev za ploču „Bijelog dugmeta“, kao jednu malu ljubavnu pesmu, zapravo kao jedan mali omaž Đorđu Balaševiću, koji nažalost nikad nisam napisao na ploči – otkrio je jednom prilikom Bregović i dodao da je želeo da oda počast popularnom kantautoru Đoletu Balaševiću stihom iz njegove pesme „Priča o Vasi Ladačkom“ i stihom „Kad ja nisam s onom koju volim“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
UTVRĐENJE GRADINA "Gradila ga prokleta Jerina", fascinantni prizori na vrhu Jelice
Čačak / Lučani - Na jednom od vrhova planine Jelice iznad Čačka, u ataru dragačevskog sela Grab, već stolećima nemilosrdnom zubu vremena, nadmoćnim silama prirode i ljudskom nemaru, odoleva utvrda Gradina. Uzdižući se na planinskom vrhu već zaboravljenog naselja Jeljen, ova legendama obavijena utvrda i dan-danas čuva predanje da je tu „grad gradila prokleta Jerina“, žena Đurđa Brankovića. Prvi iskop na ovom arheološkm nalazištu urađen je pre tačno 40 godina.
POSETU OSTROGU NEMOJTE PLANIRATI, AKO ODETE NE GOVORITE - PRAVILA: Iz manastira ništa ne uzimajte, a po povratku...
Ukoliko ove godine planirate u manastir Ostrog, budite spremni za ovu posetu. Dobro je da znate šta morate poneti, kako da se tamo ponašate i šta nikako ne biste smeli poneti sa Ostroga
MANASIJA Najlepši DRAGULJ SRPSKE KULTURE i nezaobilazno mesto da se vidi kakva smo SILA bili!
Manastir Manasija ili Resava, je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Nalazi se na oko 30 kilometara od auto-puta Beograd–Niš, blizu Despotovca.
Molitva za pokajanje: Izgovorite ove reči naglas i očistite dušu od grehova
Veruje se da molitva za opraštanje grehova ima veliku moć.
Na hiljade i hiljade ljudi tokom noći i dana čekalo da se pokloni moštima čudotvorca Svetog Vasilija Ostroškog, mnogi su do manastira u steni došli peške
Nestvarne slike ispred velike svetinje
Komentari(0)