Zbeg pećina, mistična podzemna crkva, u čijoj dubokoj tišini počivaju kosti ljudi nastradalih teškom i mučeničkom smrću.
Kađenica je mala crkva smeštena u jednoj od pećina Ovčarsko-kablarske klisure, udaljena od Čačka dvadeset kilometara. Nalazi se u zapadnoj Srbiji, uz samu desnu obalu Zapadne Morave, u ataru sela Dljin. Ova crkva-pećina je deo srpske Svete gore.
WIKIMEDIA COMMONS
Ulaz u pećinu nije visoko u steni koja se uzdiže nedaleko od korita Morave, ali ga zato nije lako videti, uprkos stazi i stepeništu koje danas vodi do ulaza Kađenice označenog visokim metalnim krstom.
Usečena je u oštru stenu, a da nema stepenica kojima se do nje stiže. U unutrašnjosti pećine se nalazi pećinska crkva i dva kamena sarkofaga sa kostima stradalnika u pećini za vreme turskog zuluma.
Možda vas zanima:
ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:
ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:
ZAUSTAVILA GA BANDA OVK I TRAŽILA DA SE KLEČEĆI POMOLI ZA POGINULE ALBANCE Patrijarh pokazao šta je božji čovek
Patrijarh Pavle živeo je skromnim životom i nije želeo da se mnogo priča o njegovim podvizima.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Tragična istorija nastanka crkve u pećini
U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni.
Da li su Turci čuli plač deteta iz ove pećine, ili je to samo jedna od legendi, ili ih je nešto drugo odalo, nikada nije tačno utvrđeno.
Stigavši ispred pećine Turci su pozivali Srbe da izađu i predaju se. Slušajući tadašnje priče, kako su prolazili ljudi koji bi padali neprijatelju u ruke niko iz zbega nije izašao iz pećine.
Revoltirani Turci tada su doneli slamu na sam ulaz, zapalili je i u pećini se, prema određenim procenama ugušilo oko 300 Srba, mada prema pojednim istorijskim spisima taj broj je dosta veći.
Pećina je od turske reči „kad“ što znači dim i dobila ime.
WIKIMEDIA COMMONS
Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj zločin.
Analiza kostiju utvrdila je da se među nastradalima nalazio veliki broj dece starosti od jedne do dve godine života, dece starijih uzrasta i osoba starijih od 70 godina.
Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve.
WIKIMEDIA COMMONS
Crkva-pećina Kađenica je pod upravom manastira Preobraženje, koji takođe pripada srpskoj Svetoj gori. Svake godine 28. juna, to jest na Vidovdan, se vrši parastos – molitva za pokojnike.
Ova pećina se razlikuje od drugih jer nije velika, u njenom sklopu nema neistraženih hodnika i lavirinata, a svakako da je njen kulturno-istorijski značaj ogroman.Kađenica je tako još jedan spomenik stradanja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
STRASNA NEDELJA Poslednja i NAJSTROŽA nedelja posta je pred nama, evo šta NIKAKO NE TREBA RADITI
Strasna nedelja, poznata i kao Stradalna ili Velika nedelja, je poslednja nedelja Vaskršnjeg posta. Naziv “strasna” ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
PUT SVETOG VASILIJA Rođenje i život jednog od najvoljenijih srpskih SVETITELJA, od Mrkonjića do Ostroga (FOTO)
Kada se iz pravca Mostara krene ka Trebinju, put će vas navesti kroz selo Mrkonjići. Mrkonjići su okićeni stablima najslađih smokava i narova koje ste ikada probali, ali pored toga, ono po čemu su Mrkonjići čuveni jeste to da je upravo tu rođen verovatno najomiljeniji i najpoštovaniji svetac naših prostora, naime ovde je rođen Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac.
TRIKOVI KOJE MORATE ŠTO PRE NAUČITI: Evo kako da vam uskršnja jaja ne pucaju, a boja bude savršena
Bliže se dani kada počinje farbanje jaja. Bez obzira na tehniku koju odaberete, potrebno je da skuvate jaja tako da ne popucaju. Ako vam se to dešava, trebalo bi da primenite ove savete.
Ovo je srpska svetinja u kojoj se dešavaju čuda, u Miljkovom manastiru kod Svilajnca nalazi se posebna ikona Majke Božije (FOTO)
U živopisnom selu Gložane kod Svilajnca okružena bukovom šumom ušuškala se i velika srpska svetinja, u narodu poznatija kao Miljkov manastir.
DANAS SU CVETI, JEDAN OD NAJRADOSNIJIH PRAZNIKA Ovog jutra uradite JEDNU JEDNOSTAVNU STVAR i verujte! Ovo su običaji
Cveti spadaju u grupu pokretnih praznika, odnosno praznik kojem se svake godine menja datum.
Komentari(0)