DANAS JE NACIONALNI PRAZNIK RUSINA Odakle dolazi nacionalna manjina koja ima najmlađi literaturni slovenski jezik
U bogatoj tradiciji Rusina 17. januar 1751. godine, kada je administrator komirskih imanja Habsburške monarhije u Bačkoj, Franc Jozef de Redl potpisao je Ugovor o naseljavanju pustare Veliki Krstur je ostao upamćen te se počev od 2007. godine obeležava kao nacionalni praznik Rusina u Srbiji.
Na prostor današnje Srbije Rusini su se doselili iz severoistočnih županija nekadašnje Ugarske. Sredinom 19. veka rusinska zajednica je brojala oko 8 500 duša, koje su živele u Ruskom Krsturu, Kucuri, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Mikloševcima (današnja Republika Hrvatska). Kasnije se povećava broj Rusina u Đurđevu i Gospođincima, a nastaju i rusinske kolonije u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici.
Po istorijskom poreklu, Rusini pripadaju Istočnim Slovenima. Pišu ćiriličnim pismom, a jezik Rusina u Srbiji se danas drži za najmlađi literaturni slovenski jezik. Zvanično je kodifikovan 1923. godine Gramatikom bačvansko-rusinskog govora dr Havrijila Kosteljnika, jednog od najobrazovanijih i najpoznatijih vojvođanskih Rusina.
Prva rusinska, tada konfesionalna škola, otvorena je u Ruskom Krsturu 1753. godine, a danas na rusinskom jeziku postoji kompletna obrazovna vertikala od predškolskog do fakultetskog obrazovanja. Katedra za rusinski jezik i književnost, koja danas nosi naziv Odsek za rusinistiku, osnovana je 1982. godine na Filozofskom fakultetu Novosadskog univerziteta. U Ruskom Krsturu radi srednja škola na rusinskom jeziku, jedina u svetu. Po zvaničnim statistikama, kod Rusina nema nepismenih, a više od 10% populacije ima visoko obrazovanje.
Po poslednjem popisu iz 2011. godine u Republici Srbiji, pretežno u Vojvodini živi 14.246 pripadnika rusinske nacionalne manjine. Zahvaljujući više od dvoipovekovnom životu na ovim prostorima, Rusini drže Republiku Srbiju za svoju matičnu zemlju. Istovremeno, Rusini su i posrednici u vezama Srbije sa regijama i državama srednje i istočne Evrope, gde se nalaze i njihovi istorijski koreni.
ŽIVOTNA PRIČA BILJANE VILIMON, SRPSKE BRIŽIT BARDO: Lepotom zavodila, pobedila rak, njegova smrt je pokosila! (FOTO)
Umetnica Biljana Vilimon jedan je od retkih živih predstavnika onog nekadašnjeg, lepšeg Beograda. Slikarka, novinarka i pisac, oduvek je privlačila pažnju sugrađana, a vođena idejom da promoviše kulturu, nije se ustezala da se pohvali uspesima, ali ni da otvori dušu
Za čarobnu boju: U lukovinu dodajte 1 tajni sastojak, imaćete najlepša jaja ovog Uskrsa
Za ovu tehniku farbanja jaja za Uskrs potrebna vam je lukovina od crvenog luka, sirće, ali i jedan tajni sastojak
Tajna dinastije Nemanjića: Evo zašto su svi vladari nosili ime Stefan!
Svih 11 vladara iz srednjovekovne srpske dinastije Nemanjića zvali su se Stefan, ali nijednom to nije bilo pravo ime
Znate li da postoji još jedan narod u Evropi koji se zove kao mi: Oni su naša neuništiva braća!
Sa njima delimo više od imena: naše istorije su veoma slične, i gotovo jednako tragične, naši jezici i naše kulture su u dubokom srodstvu. Oni su naša severna braća, mi smo njihova južna. Mi o njima znamo vrlo malo, a i oni o nama.
Ovaj običaj Srbi jako poštuju: Evo kada se na groblje ne ide ni slučajno
Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
Komentari(0)