SKORO DVA VEKA NA APARATIMA Balkan je na današnji dan prestao da bude talac velikih sila (FOTO/VIDEO)
Berlinski kongres, održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine u Berlinu pod predsedništvom Ota fon Bizmarka. Kongres je sazvan radi revizije San-stefanskog mira (potpisanog 3. marta 1878. godine), kojim je završen Rusko-turski rat.
Berlinski kongres, održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine u Berlinu pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, je bio sastanak predstavnika šest velikih sila u Evropi (Rusija, Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Italija i Nemačka), Osmanskog carstva i četiri balkanske države (Grčka, Srbija, Rumunija i Crna Gora) .
vikipedija/Granice balkanskih država 1878. godine
Kongres je sazvan radi revizije San-stefanskog mira (potpisanog 3. marta 1878. godine), kojim je završen Rusko-turski rat. Prema tim, pretežno od strane Rusije diktiranim pregovorima, Turska bi izgubila veliki deo svoje pređašnje kontrole nad Balkanom, a trebalo je da bude stvorena Velika Bugarska (efektivno ruski satelit) koja bi uključila najveći deo današnje Severne Makedonije, te delove Srbije do Niša, Albanije i Grčke osim Halkidikija i Soluna. Bosna i Hercegovina, iako pod turskim suverenitetom, dobila bi značajnu autonomiju. Ovim sporazumom je bilo predviđeno da Srbija, Crna Gora i Rumunija dobiju državnu nezavisnost.
vikipedija/Alegorijski opis Bugarske autonomije posle sporazuma u Berlinu
Protiv naglog porasta uticaja Rusije u tom regionu su se najviše borile upravo Austrougarska i Velika Britanija. Usled međunarodnog pritiska Rusija je morala da popusti i San-Stefanski mirovni ugovor je poništen, a pregovori o teritorijalnom uređenju Balkana su krenuli iz početka.
Pošto Nemačka praktično nije morala da štiti sopstvene interese na Balkanu, pri tim pregovorima je Bizmark mogao da nastupi kao „relativno neutralan“ (poznata je uostalom Bizmarkova izjava da Balkan „nije vredan ni malog prsta ili kostiju jednog pomeranskog pancir-grenadira").
U pregovorima su učestvovali samo delegati velikih sila, dok su predstavnici malih zemalja pokušavali da utiču na ishod posrednim putem. Srbiju je predstavljao Jovan Ristić, izaslanik kneza Milana.
Izvor: vikipedija
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
VAŠE BILJKE RAŠĆE KAO LUDE I BIĆE 10 PUTA OTPORNIJE: Evo kako da sami napravite najbolje prirodno đubrivo i insekticid!
Kopriva nalazi sve veću primvenu u organskoj proizvodnji. Može se koristiti kao đubrivo ili kao veoma efikasan insekticid.
NA DAN USKRSA OVO CVEĆE OBAVEZNO UNESITE U VAŠ DOM: Veruje se da ukućanima donosi SREĆU, uspeh, ljubav, a i TERA BOLESTI
Prema verovanjima naših starih, veoma je važno koje biljke unesete u kuću na dan Uskrsa
Neobična kolekcija od koje zastaje dah: Slobodan iz Užica godinama skuplja i sklapa makete automobila, da sastavi fiću bilo je potrebno čak 700 dana, ali nije odustao
Svaki kutak njegove kuće ispunjen je automobilima najpoznatijih brendova, mnoge od njih dobio je kao poklon dok je za nekim modelima išao čak u Nemačku. Slobodan Jakovljević iz Užica već godinama ima neobičan hobi i pravi je strastveni kolekcionar maketa autića. Strpljenje i upornost su osobine koje ga krase jer da bi sklopio maketu jedne fiće potrebno mu je čak 700 dana i dosta novca kako bi ona izgledala kao prava.
Za njega prepreka nema, sve ih uspešno ruši: Lazar je najuspešniji čačanski paratriatlonac, iako ima svega dva posto vida njegova svaka njegova medalja sija najsjajnije
Čovekovo zdravlje je pravi dragulj o kome često i ne razmišljamo, a zdrava spoljašnost često počinje iz unutrašnjosti o čemu svedoči i Lazar Filipović, uspešan patriatlonac koji vidi svega dva odsto. On je osoba zdravog duha i za njega ne postoje barijere, svaku prepreku uspešno predje uprkos hendikepu.
Mirko ništa ne prepušta slučaju, u opticaju su i lanci i katanci: Angažovao komšije, pse i aktivirao kamere da mu čuvaju kuću tokom praznika
Provala u stan ili kuću je jedna od onih tema o kojima ne volimo da razmišljamo, te često smatramo da se to neće dogoditi baš nama, ili pak da mi iz onih ili ovih razloga nismo meta.
Komentari(0)