NA DANAŠNJI DAN IZBIO RAT SA TURSKOM Posledično, na Berlinskom kongresu Crna Gora je dobila izlaz na more (FOTO/VIDEO)
30. juna 1876 — Srbija i Crna Gora, u savezništvu s Rusijom, objavile rat Turskoj.
Crnogorsko-turski rat je bio je rat između Crne Gore i Osmanskog carstva koji se vodio između 1876. i 1878. godine. Rat je okončan pobedom Crne Gore i njenih saveznika, Srbije i Rusije. U ratu je vođeno 6 većih i 27 manjih bitaka, a među njima je bila presudna bitka kod Vučjeg dola.
vikipedija/Crnogorsko-turski rat (1876—1878)
Ustanak u obližnjoj Hercegovini je izazvalo niz pobuna i ustanaka protiv Osmanskog carstva u Evropi. Crna Gora i Srbija su se složile da objave rat Turskoj 28. juna 1876, čime je počeo rat. Crnogorci, u savezu sa Hercegovcima su pobijedili. Bitka koja je bila ključna za pobjedu Crne Gore u ratu je bila bitka kod Vučjeg dola. Godine 1877. Crnogorci su vodili teške bitke duž granice sa Hercegovinom i Albanijom. Knez Nikola I Petrović je preuzeo inicijativu i napao je turske snage koje su dolazile sa severa, juga i zapada. Osvojio je Nikšić (24. septembra 1877), Bar (10. januara 1878), Ulcinj (20. januara 1878), Grmožur (26. januara 1878) i Vranjinu i Lesendro (30. januara 1878).
vikipedija/Bitka na Fundini
Rat je okončan kada je Osmansko carstvo potpisalo primirje sa Crnom Gorom u Jedrenu 13. januara 1878. godine. Napredovanje Ruske Imperije ka Istanbulu je primoralo Osmansko carstvo da potpiše mir, čime je priznata nezavisnost Crne Gore, Srbije i Rumunije, a teritorija Crne Gore uvećana sa 4.405 km² na 9.475 km². Crna Gora je takođe dobila gradove Nikšić, Kolašin, Spuž, Podgoricu, Žabljak, Bar, kao i izlaz na Jadransko more.
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Posledice
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Možda vas zanima:
STIGLA IH JE RUKA BOŽJA Užasna sudbina Turaka koji su pokušali nasilno da pretvore manastir Visoke Dečane u džamiju
Čim su došli, Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja.
MANASTIR KACAPUN NETAKNUT OD STRANE TURAKA Ušuškan pored reke Lepenice, na pola puta izmedju Vladičinog Hana i Vranja (FOTO/VIDEO)
Jedinstveni Manastir Kacapun, posvećen Svetom Proroku Iliji. Prilikom ulaska u crkvu manastira ljudi se bukvalno poklone, jer je ulaz jako nizak, čak i Turci koji su se izuzetno plašili Svetoga Ilije, zbog čega je ovaj manastir ostao netaknut.
Na Berlinskom kongresu Crna Gora dobila je Nikšić, Kolašin, Spuž, Podgoricu, Žabljak, Plav, Gusinje. Poslednja dva grada vraćena su Turskoj. Preko Bara i Ulcinja, koga je dobila 1880. godine, Crna Gora je dobila izlaz na more. Nije imala pravo da na njemu drži ratnu flotu niti da izgrađuje utvrđenja. Austrougarska je tamo vršila pomorsku, sanitarnu i policijsku kontrolu.
vikipedija/Bitka kod Aleksinca
Izvor: vikipedija
KAŽU DA OVO VOĆE TREBA ZAOBIĆI KAD PADA KIŠA Neki tvrde da bi ga trebalo izbegavati tada, evo zašto
Razmislite da li jesti jagode kad pada kiša! Stručnjaci kažu da je to voće sa najviše pesticida, a posebna dilema je treba li jesti jagode kada kiša pada vezano više dana.
VAŠE BILJKE RAŠĆE KAO LUDE I BIĆE 10 PUTA OTPORNIJE: Evo kako da sami napravite najbolje prirodno đubrivo i insekticid!
Kopriva nalazi sve veću primvenu u organskoj proizvodnji. Može se koristiti kao đubrivo ili kao veoma efikasan insekticid.
NA DAN USKRSA OVO CVEĆE OBAVEZNO UNESITE U VAŠ DOM: Veruje se da ukućanima donosi SREĆU, uspeh, ljubav, a i TERA BOLESTI
Prema verovanjima naših starih, veoma je važno koje biljke unesete u kuću na dan Uskrsa
Neobična kolekcija od koje zastaje dah: Slobodan iz Užica godinama skuplja i sklapa makete automobila, da sastavi fiću bilo je potrebno čak 700 dana, ali nije odustao
Svaki kutak njegove kuće ispunjen je automobilima najpoznatijih brendova, mnoge od njih dobio je kao poklon dok je za nekim modelima išao čak u Nemačku. Slobodan Jakovljević iz Užica već godinama ima neobičan hobi i pravi je strastveni kolekcionar maketa autića. Strpljenje i upornost su osobine koje ga krase jer da bi sklopio maketu jedne fiće potrebno mu je čak 700 dana i dosta novca kako bi ona izgledala kao prava.
Za njega prepreka nema, sve ih uspešno ruši: Lazar je najuspešniji čačanski paratriatlonac, iako ima svega dva posto vida njegova svaka njegova medalja sija najsjajnije
Čovekovo zdravlje je pravi dragulj o kome često i ne razmišljamo, a zdrava spoljašnost često počinje iz unutrašnjosti o čemu svedoči i Lazar Filipović, uspešan patriatlonac koji vidi svega dva odsto. On je osoba zdravog duha i za njega ne postoje barijere, svaku prepreku uspešno predje uprkos hendikepu.
Komentari(0)