Iako nije zvanično kanonizovan, patrijarh Pavle je za narod bio i ostao svetitelj. U oltaru crkve Svetog Marka u Beogradu oslikan je u mozaiku portret Svetog patrijarha Pavla, koji je izvela naša akademska slikarka i mozaičarka Jelica Durković.
Na ovaj praznik ne treba nikako raditi iako ne spada u crveno slovo.
Ova freska Bogorodice proglašena za najlepšu na svetu
Carska crkva na Venčacu je svedočanstvo o naglo prekinutom usponu Dušanove Srbije, zaključak je arheologa Narodnog muzeja u Aranđelovcu i sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, posle iskopavanja na lokalitetu Dvorine.
Da li znate li ko vam je bio deda? Praksa pokazuje da se 90% ljudi teško seća imena svojih prabaka i pradede i, na žalost to mnogo pokazuje o njihovom životu. Ali u idealnim slučajevima, svaki čovek bi trebao da zna svoje pretke do sedme generacije!
"Reka je život, i život je reka. Teče iz prošlosti u budućnost… Iz budućnosti u beskonačnost. Volim reku u rano jutro, jer je samo moja. Ljubomorno je čuvam i delim sa svojim belim drugarima." - Milan Vučićević je bio oduševljen prizorom na obali Dorćola
O njoj ima veoma malo podataka, ali istorija je pamti kao kćerku srpskog kralja Milutina Nemanjića
Godišnja doba su bila podeljena na rođenje sunca (zimu) i sunčevo punoletstvo (leto), a vreme se merilo prema Jarilu.
Ostrvo Krf postalo je poznato utočište srpske vojske u Prvom svetskom ratu kada je izmučena vojska pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ovo grčko ostrvo. O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo.
Nakon što je austrougarska sila shvatila da srpska vojska ima nameru da se povuče preko teritorije Crne Gore, Kosova i Albanije ka moru neprijateljska komanda donela je odluku - taj se put mora preseći i tako jednom za svagda uništiti Srbija i usput zauzeti Crna Gora. Ono što nisu očekivali bila je "šačica" Sandžačke vojske pod komandom serdara Janka Vukotića.
Misteriozni slučaj u srpskoj istoriji kojim se štampa bavila tokom dve nedelje decembra 1911. godine po starom kalendaru.
Ratni vihor koji je 1914. godine zahvatio Srbiju primorao je državni vrh na povlačenje iz Beograda ka unutrašnjosti zemlje. Zajedno sa kraljem, vladom i vojskom bežao je i veliki broj civilnog stanovništva. I tako se dogodilo da jedna mirna varošica na jugozapadu postane ratna prestonica Srbije i poprište prave istorijske drame.
Maršal Tito uvek je bio okružen lepim ženama. Voleo je mlade, atraktivne i one "sa stavom", a često ga nije sprečavalo ni ako su bile udate. Imao je samo četiri "zvanične” žena, sa dve je bio u braku, a samo jedna od njih je bila ta koja je napustila Broza jer nije htela da "trpi njegovo ponašanje”.
„Mi nesrazmerno više govorimo, nego što radimo...
Pošto je na Skupštini ustaničkih starešina u Smederevu krajem 1805. godine, obznanjeno da će se ustanak proširi na sve susedne turske oblasti i da se među ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobođenih oblasti, početkom 1806. godine, po Karađorđevom naređenju, u Deligradu je izgrađeno ustaničko utvrđenje radi odbrane južnog moravskog pravca.
Ako bi se napravila neka anketa sa pitanjem „Ko je bio poslednji Nemanjić?“ verovatno bi najčešći odgovor bio – car Stefan Uroš (1355–1371). On se povezuje sa raspadom Srpskog carstva do koga je došlo posle smrti njegovog oca, kralja i cara Stefana Dušana (1331–1355), kao i sa osmanskom najezdom koja je nagovestila kraj srpske srednjovekovne države. Pri tom i pridevi koji, po običaju, idu uz njihova imena – „Silni“ za Dušana, a „Nejaki“ za Uroša – kao da zlokobno nagoveštavaju teška vremena i kraj dinastije.
Tito je lično naredio da se Draži Mihailoviću okače tegovi oko vrata i da telo bude bačeno u reku Savu nakon pogubljenja. Ovo otkriva iskaz jednog od svedoka M. P. dat u Republičkom javnom tužilaštvu Srbije, a nalazi se u dokumentaciji koju su objavili beogradski mediji.