MISTIČNO BIĆE JUŽNIH SLOVENA, ČUMA Zašto uveče ne valja ostavljati neoprane sudove? (VIDEO)
Čuma je srpski narodni naziv za kugu.
Čuma je srpski narodni naziv za kugu.
Sobne biljke oplemenjuju svaki prostor i čine ga življim, prirodnijim, lepšim, a jedna od omiljenih biljaka je spatifilum, poznatiji po nazivu "ženska sreća".
Rusalka je jedna od vodenih vila iz narodnih verovanja slovenskih naroda, a kod Vlaha rusalja je žena u koju se uselila ista na Duhove ili Trojice.
U srpskoj kulturi i tradiciji davanje imena novorođenčetu oduvek je imalo veliki značaj, jer ime, prema verovanju, kao lični znak čoveka određuje njegovo mesto u univerzumu i društvu, određujući mu dalju sudbinu i život. Pogotovo ako u imenu stoji naziv anđela koji će, prema verovanjima Srba, čuvati to dete ceo život.
Replike iz filmova u kojima je briljirao i danas se prepričavaju i izazivaju smeh.
Staro srpsko ime posebno je popularno za devojčice rođene u jesenjem periodu.
Veruje se da žrtvovanje Dušnog Brava ima za cilj da smiri i umiri dušu pokojnika.
I jedan i drugi takmičar dobili su pohvale.
Ne zauzima veliki prostor, ne traži bogatu zemlju, ne zahteva redovno zalivanje i prihranu.Y
Naš jezik bogat je raznim izrekama koje je strancima teško objasniti, a jedna od njih je Šio mi ga Đura (a koristi se i Šio mu ga Đura). U današnje vreme ovo se koristi kada je nešto promašeno, nešto nije uspelo ili kada je nešto uzaludno ili loše napravljeno.
Neobične makete Sava Milutinovića nisu samo ostale na policama, one su poletele u nebo.
U verovanjima Slovena sačuvala su se i određena mitska mesta koja nije moguće posetiti zbog toga što niko ne zna gde se nalaze. Među njima su najpoznatija Vitor planina, sveta šuma Žutibor i Trojanov grad, o kojima je predanje sačuvano malo bolje nego o drugim takvim mestima.
Neki ljudi veruju da četvorolisnu detelinu, kada se pronađe, treba staviti u cipelu, dok je najpopularnije mesto za čuvanje presovanog listića porodična Biblija.
Na obroncima planine Golije, Jelena – u narodu poznata kao Anžujska, izgradila je svoju zadužbinu, manastir Gradac.
Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
Ne samo da su savršena dekoracija za dom i baštu, već rasteruju negativnu energiju i povoljno utiču na raspoloženje ukućana.
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.