BEOGRADSKA STAZA SMRTI Spomen obeležje posvećeno stradalnicima nacističkog logora Banjica
Sve beogradske ulice kriju tajne i kada bi progovorile mnogo toga o glavnom gradu i njegovim stanovcima bi otkrile
„Schnell, schnell“, začuli su se povici nacističkih vojnika, praćeni teškim treskom vrata vojnog kamiona. U krcatom tovarnom delu vozila stiskali su se Banjički logoraši ispijenih lica i tela modrih od mučenja i prebijanja kroz koje su prošli. Motor kamiona je zabrundao, a točkovi se zakotrljali. Svi su znali da im je ovo poslednje putovanje. Uskom ulicom, ozloglašenom beogradskom Stazom smrti, odvoze ih na streljanje.
Ovo je prizor kojem bi ste svedočili da ste prolazili Ulicom Generala Pavla Jurišića Šturma u ondašnjem okupiranom Beogradu. Kamion bi, ispraćen škripom teške kapije logora na Banjici, nestajao u daljini, odvozeći logoraše u Jajince.
Spomen žrtvama koje nikada neće biti zaboravljene
Užasi kroz koje su Srbi, Jevreji, Romi i svi koji su se suprotstavili okrutnoj nacističkoj čizmi prolazili u Banjičkom logoru biće zanavek zapamćeni i utkani u istoriju srpske prestonice. Od ovog horora danas je ostala samo uska kaldrma, unikatan spomenik koji obeležava Stazu smrti, i nastavlja da živi sa svojim sugrađanima.
Ovo obeležje izgrađeno je 1969. godine. Ondašnje gradske vlasti odlučile su da, sredinom asfaltirane ulice, simbolično bude postavljen uzak pojas kaldrme koji će označavati put kojim su logoraši odvoženi da se nikada ne vrate.
Same kamene kocke postavljene su tako da je nemoguće proći kolima, a da ne pređete preko njih i osetite kako točkovi dobuju po neravninama. I podsećaju.
Blago krivudajući put dalje vodi do betonskog spomenika žrtvama, rad vajara Nikole Kolje Milutinovića, na kome stoji natpis „Smrću me plaše, ponosna ptico bune“, koji se nalazi ispred Muzeja Banjičkog logora.
A ovih ptica bilo je mnogo. Procenjuje se da je, u periodu od jula 1941. godine, kada je Banjički logor formiran, pa do oktobra 1944, beogradskom Stazom smrti prošlo između četiri i čak 20 hiljada duša. Većina njih je streljana na gubilištu u Jajincima do 1943. godine, a likvidacije su obavljane i na Centralnom i Jevrejskom groblju, kao i u Marinkovoj bari.
Pred kraj rata, tog 11. septembra 1944. godine u grupa žena u Banjičkom logoru odlučila je da okupatoru pruži poslednji otpor. Hrabre žene bile su odlučne u nameri da će radije poginuti u borbi, nego li na gubilištu. Okupile su se i goloruke napale naoružanu logorsku stražu u hodniku boreći se za svoju slobodu do poslednjeg daha.
Printscreen
Poslednje zbogom najmilijima
Odlazeći u smrt banjički logoraši imali su samo jednu priliku da se oproste od porodice. Ne, nisu im bile omogućene posete ni poslednji zagrljaj. Jedina prilika bila su pisma koja su sitnim slovima pisali na papiru za duvan. Potom bi ih predavali sapatnicima koje su Nemci nameravali da transportuju negde iz logora.
Ovi zarobljenici bi, zatim, tražili priliku da, u nekom trenutku, ova pisamca bace na ulicu gde, i kad god su to mogli da učine, a zatim, kada bi neko pronašao ova pisma, pročitao bi adresu i odneo ih onome kome je namenjeno.
Zato, kada sledeći put budete prolazili Šturmovom ulicom obratite pažnju na svaku kamenu kocku utisnutu u Stazu smrti. Svaka od njih jedan je život koji se ne sme zaboraviti.
Izvor: 011info
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
BIO JE KARAĐORĐEVA DESNA RUKA: Ko je vojvoda čije je mišljenje vožd cenio i bio mu tumač u pregovorima sa Turcima?
Na tajni sabor viđenijih Srba koji je u jaruzi kod Orašca, skrivenoj od Turaka, knez Teodosije Marićević sazvao za Sretenje 1804. stigli su samo oni srpski prvaci koji su uspeli da umaknu osmanlijskim mačevima u Seči knezova.
NAJSREĆNIJA SRPSKA IMENA: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Biranje imena za dete jedan je od najuzbudljivijih životnih zadataka. U srpskoj i mnogim drugim kulturama, dosta se gleda na značenje imena.
"NEMOJTE DA SE UVREDITE, ALI..." Ruskinja koja živi u Beogradu objasnila zašto se RUSI NE DRUŽE SA SRBIMA i snimak je EKSPLODIRAO
Aljona je Ruskinja koja živi u Beogradu i uči srpski, a u videu, koji je postao viralan, pokušava da ponudi odgovor na pitanje: Zašto su Rusi tako zatvoreni i nezainteresovani za kontakt sa Srbima?
Komentari(0)