NAJUGROŽENIJE BILJKE SRBIJE Jedna je MESOŽDERKA
Srbija je bogata prirodnim lepotama i endemskim biljkama od kojih neke uspevaju samo na našem tlu.
Neke od njih su ugrožene vrste koje su zakonom zaštićene i rastu u specifičnim, često nepristupačnim područjima.
Printscreen/Youtube
Pančićeva omorika je jedan od simbola srpske flore, otkrivena od strane čuvenog botaničara Josifa Pančića. Ovaj zimzeleni četinar raste na planinama poput Tare i predstavlja pravo prirodno blago Srbije. Uprkos svojoj lepoti i otpornosti, njen opstanak je ugrožen zbog klimatskih promena.
Shutterstock
Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom. Ova biljka uspeva na kamenitim terenima jugozapadne Srbije, posebno u Nacionalnom parku Tara. Ramonda je posebno značajna kao simbol opstanka i izdržljivosti, a njena lepota privlači pažnju ljubitelja prirode. Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom.U Jelašničkoj klisuri, koja se nalazi na oko 15 kilometara od Niša, u surovim uslovima kamenjara, u proleće raste ova čudesna biljka.U Jelašničkoj klisuri rastu dve vrste ramonde, to su srpska i Natalijina ramonda, i upravo je ovo mesto jedno od dva mesta gde ove dve vrste ramonde rastu zajedno.
Printscreen/Youtube
Banatski božur raste u Deliblatskoj peščari i fascinira svojim krupnim, crvenim cvetovima. Nažalost, zbog nesavesnog branja postao je retka pojava u prirodi. Ova biljka je otrovna, ali fascinira svojom lepotom i veličanstvenim izgledom.
Printscreen/Youtube
Gorocvet (zečji mak, gorocvat, Gospina vlas), je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Unatoč lekovitosti i lepoti, otrovna je biljke.
Printscreen/Youtube
Rosulja je biljka mesožderka koja se hrani insektima. Hvata ih pomoću lepljivih listova u kojima u toku leta završi i po 2000 insekata. Rosulja je načičkana dlačicama, na čijim se vrhovima presijavaju kapljice, poput rose na travi. Na dodir insekta sklapaju se i zarobljenik uskoro postaje obrok. Listovi rosulje savijaju se i prekrivaju žrtvu. Luče se sokovi za varenje i insekt će biti svaren za nekoliko dana. Raste u blizini Vlasinskog jezera. Po njoj su stanovnici Vlasotinca dobili nadimak Rosuljci.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
Komentari(0)