Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju
Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak, samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Većina njih se pominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru.
Ovo su prezimena koja su nosile srpske srednjovekovne plemićke porodice i vladarske dinastije
Ukoliko nosite neko od ovih prezimena moguće je da potičete iz neke naše plemićke porodice
Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.
Koliko smo se asimilovali sa Turcima, njihovom kulturom, običajima i jezikom jasno je i danas kada dublje prodremo u poreklo određenih reči, naših navika, načina ponašanja, hrane i pića koje konzumiramo.
Srpska prezimena su većinom nastajala po muškom pretku
Koliko detaljno poznajete svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi?
Najstarija srpska prezimena datiraju još iz 13. i 14. veka.
Koliko detaljno poznajete svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi?
Ukoliko nosite neko od ovih prezimena moguće je da potičete iz neke naše plemićke porodice
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
Da li znate poreklo i značenje svog prezimena? Proverite ovde – možda je među ova plemićka prezimena ušetalo baš vaše, što će vam reći da potičete od neke aristokratske porodice, iako toga verovatno niste ni svesni!
U slučaju da se dvoumite da li u vama teče plava krv, bilo bi dobro da proverite da ne potičete iz neke naše plemićke porodice.
Prezimena su najčešće nastala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po očevom nadimku.
Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu - ić. Procenjuje se da se oko dve trećine srpskih prezimena završava ovako.
Srpska prezimena su većinom nastajala po muškom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići, Nikolići… Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su ređa, a vezuju se za žene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice.