Prema pojedinim istorijskim spisima, Miloš se u Crnuću vratio krajem marta 1815. godine, pa se ovo selo može nazvati prvom, ali privremenom prestonicom Miloševe Srbije, a sada obična seoska kuća, nekada je bila vladarski dvor.
Georgije „Đura” Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 — Beograd, 16. novembar 1878) bio je srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac i učitelj.
Ljubica je uvek nosila burmu i pištolj, a za ljubavnicu svog muža imala je jedno rešenje
Brestovačka Banja je jedno od najstarijih lečilišta u Srbiji
Podele u Srbiji najviše uspevaju, a Srbi se dele na zvezdaše i partizanovce, četnike i partizane, komuniste i demokrate, ali najtvrdokornija podela koja je često puta dovela zemlju na rub propasti je ona na Karađorđeviće i Obrenoviće.
Pamtimo ga kao autokratskog vladara, vođu Drugog srpskog ustanka, jednog od najimućnijih ljudi tog vremena na Balkanu
Knez Miloš Obrenović imao je veliki apetit za žene. Pored svoje Ljubice (koja mu je rodila osmoro dece), dobio je još osmoro dece sa 8 različitih ljubavnica. Ljubica je imala jaku želju da ih sve pobije
Evo kako je nastala čuvena srpska "trobojka"
Rođen je u okolini Požege, imao je teško detinjstvo, pa se posle brze smrti oca sa majkom i braćom našao u velikom siromaštvu
Usred prelepog šumadijskog krajolika, na obroncima planine Rudnik skrilo se selo Gornja Crnuća da skromno i nenametljivo svedoči o rađanju novije srpske istorije. Upravo ovde, nedaleko od manastira Vraćevšnica, takođe veoma značajnog za dinastiju Obrenovića, knez Miloš je doneo odluku o podizanju Drugog srpskog ustanka.
Miloš Obrenović se ženio samo jednom sa osam godina mlađom Ljubicom Vukomanović koja je umrla 1843. godine
Sinovi Miloša Obrenovića sahranjeni u manastiru na maloj srpskoj Svetoj Gori
Omražena u narodu i budila je negativne emocije i sećanja, bila je poznata i kao Srpska Bastilja.
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Istoričari tog doba tvrde da je vladar Srbije u svom veku imao više od 40 direktnih potomaka.
Kožetinska crkva, posvećena Vaznesenju Gospodnjem, prva je osveštana crkva u slobodnoj Karađorđevoj Srbiji 1804. godine, i poslednje uporište ustanika u Prvom srpskom ustanku - zvano Šanac kožetinski – koje je odolevalo Turcima sve do 1813. godine, kada ga je zauzeo leskovački Šašit-paša.
Upravo ovde 1819. godine knez Miloš Obrenović podigao je svoju prvu zadužbinu, i to u spomen na kneginju Ljubicu.