Polovina Srba ima slovensko poreklo, dok je u drugoj polovini najviše onih s genima starosedelaca Balkana, kaže rukovodilac Srpskog DNK projekta Milan Rajevac i dodaje da su se u genetski kod Srba “upisali” i Germani i Kelti, ali i narodi sa Kavkaza i Bliskog istoka.
Srbija je zemlja mnogih neispričanih priča, puna dogodovština, tračeva, viceva i zanimljivih istorijskih činjenica za koje verovatno još uvek niste čuli.
Na Vidovdan 1389. srpske snage predvođene knezom Lazarem sukobile su se sa turskom vojskom koju je vodio sultan Murat. Srpski junak Miloš Obilić je uspeo da ubije Murata, a za vreme bitke je stradao i knez Lazar. I tako je nastao mit o Kosovskom boju, najslavnjoj srpskoj pobedi u istoriji naroda koji i te kako zna šta je rat…Da li je zaista bilo ovako?
Mnogi misle da smo nasjičniji stanovnicima države koja nije u Evropi.
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Dubrovnik je bio omiljeno mesto azila za mnoge istaknute ličnosti iz Srbije, prvi profesionalni vojnici u Srbiji su postojali još u 13. veku, Vuk Karadžić je najpre upisao studije hirurgije...
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
U kulturi Lepenski Vir, jednoj od najmisterioznijih i najlepših kultura u istoriji civilizacije
Poznate su priče da je srpska pešadija u želji za oslobođenjem otadžbine nastupala brža od francuske konjice.
Dušanov zakonik donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 20. maja 1349. godine u Skoplju.
Jedna od najvećih pravoslavnih zaštitnica, Sveta Petka, prema verovanjima, mnogima je pomogla, pružila spas i onda kad je bilo najpotrebnije uslišila molitve
Testament nije ispoštovan i danas kuća kao spomenik kulture nije adekvatno održavana i sklona je urušavanju.
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
Prva je žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji.
Novopronađeni mineral nazvao "milošin" u kneževu čast!
Na mestu gde danas stoji poznati Spomenik Neznanom junaku, nekada je bio ni manje ni više srednjovekovni grad.
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.