Ako se povedemo pretpostavkom da je grad onakav kakvi su ljudi koji u njemu žive,onda je Zrenjanin stvarno poseban grad.
Da je Beograd nekad bio Singidunum, svi znamo. A kako su se nekad zvali gradovi u Srbiji ipak znaju samo meštani istog.
Verovatno niko nije mogao ni da nasluti da će danas postati pravi pravcati raj za ljubitelje ribolova.
Ulaz na kupalište je besplatan, a voda je veoma čista
Možda će vas začuditi odgovor.
Reku je premostilo čak deset mostova i to u svim delovima grada
Grad Zrenjanin konkurisao je za "Prestonice kulture Srbije" 2024. godine na javnom pozivu koje je septembra raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja.
Istorija grada Zrenjanina, arhitektura i urbane turističke atrakcije samo su deo lepota koje grad ima da ponudi. Obilazeći znamenitosti naše zemlje, ekipa portala Lepote Srbije, zaputila se ka Zrenjaninu, najvećem gradu srpskog dela Banata, koji se razvija tradicijom dugom gotovo 7 vekova.
Gradovi u Srbiji su imena često dobijali po nekom zemljoposedniku, svecu ili reči koja opisuje određenu karakteristiku tog mesta
Zbog prirodno čiste vode i atraktivne lokacije, dugi niz godina građani ih koriste za kupanje i rekreaciju, a 2007. godine počelo je plansko uređenje prostora oko najvećeg jezera i privođenje nameni kao gradskog kupališta.
Manifestacija „Banatska bajka – leto u gradskoj bašti“ se održava po šesti put u Zrenjaninu, od 11. juna do 28. avgusta.
Bliži se 9. Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine, počinje 19. maja u Zrenjaninu i trajaće do nedelje, 22. maja, uz učešće preko 6.000 sportista - osnovaca i srednjoškolaca - njihovih trenera, službenih lica, volontera i gostiju.
Klasicističko zdanje kaštilja iz sredine 19. veka imalo je burnu prošlost pljačke inventara, ali mu se sudbina nasmešila šansom da postane deo luksuznog banjskog kompleksa
U Zrenjaninu u subotu, 9. aprila, po treći put, održaće se „Internacionalni Banatski festival vina“ u hali (Medison) Zvonko Vujin sa početkom u 10 časova.
Dud je nekada bio zaštitni znak Banata. Bilo ga je ispred svake kuće, kako u gradu tako i u selima. Upijao je vlagu iz kuća zidanih od blata, njime su se hranile svinje i živina, od duda se pekla rakija… A hlad koji je pravila krošnja ovog drveta bio je skoro kao onaj od stoletnog oraha.
Hram Uspenja presvete Bogorodice
Pre više od 30 godina, nakon promene toka Begeja, ostao je na suvom pešački most koji povezuje centar grada i naselje Mala Amerika