Prema pojedinim predanjima Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet i upravo od njega zavisi kako će one biti smeštene kad napuste ovozemljski svet.
Krsna slava je verski običaj koji se zadržao u srpskom narodu, jedan je od najvažnijih praznika koji okuplja porodicu, a koji veliča određenog sveca, čuvara tog doma.
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, Svetog Nikolu Čudotvorca.
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Detinjce, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika.
Naši stari pridavali su pažnju mnoštvu običaja kako bi rešili mnoge životne situacije, a dobre prilike u kući umnožili. Jedan takav običaj vezan je za prizivanje bogatstva.
Kada vam zafali kašičica šećera, šolja brašna, malo kafe ili neko da vam pričuva decu, oni su bili ti koji bi vam bez problema izašli u susret i pomogli.
Možda ste ispratili da se nedavno na društvenim mrežama vodila polemika o tome koji narod najviše liči na Srbe. Neminovno je bilo da usledi rasprava o ključnim osobinama koje Srbe definišu.
Ova slika je pokrenula lavinu komentara na društvenim mrežama. Šta mislite Vi o ovim običajima?
Ovo su samo neka od njih.
Srpska kultura prepuna je različitih običaja, za koje nove generacije, pogotovu one iz urbanih sredina nisu ni čule, dok ih se se u nekim krajevima još uvek pridržavaju.
Na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, puštaju se ovnovi da skaču na ovce kako bi se videlo koliko će da traje zima, a prvi gost tumači kakva će godina ili zima biti.
Bio je kapetan, starešina vojnika koji su prisustvali raspeću Isusa Hrista na Golgoti, o čemu svedoče jevanđelisti Matej, Marko i Luka. Kao živi svedok Hristovog vaskrsenja, obratio je mnoge neznabošce u istinitu veru.
Veruje se da žrtvovanje Dušnog Brava ima za cilj da smiri i umiri dušu pokojnika.
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
Budući da se razgovori sa svešenim licima i monasima u velikom broju porodica svode na „poslovne odnose“, često se događa da se mnogi religijski običaji i crkvena pravila tumače i praktikuju znanjem koje se u porodici prenosilo sa kolena na koleno.
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, seoske zavetine, gradske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave