Kad su na arheološkom lokalitetu otkrivene zidine crkve, verovalo se da je tu nekada bila crkva Janja, posvećena Rođenju Presvete Bogorodice.
Smešten u srcu Đerdapske klisure, po mnogima najlepše klisure u celoj Evropi, ovaj etno-kompleks prepoznatljiv je po galeriji na otvorenom. Skulpture su pravljene od drveta i kamena, a galerija nosi simbolični naziv „Čovek, drvo, voda“.
Iako su sela u ovom delu Srbije gotovo napuštena, ambijent u kom se nalaze je nestvarno lep.
Neposredno po izlasku iz sela, uzvodno ka Mrtvačkom mestu je izletište i kupalište Krivi vir, koji ovih vrelih letnjih dana vrvi od kupača, koji se osvežavaju u hladnoj staroplaninskoj vodi.
Zbog obilja vodenih površina i mostova nazivaju ga još i „sremačkom Venecijom“ ili „srpskom Venecijom“.
Pamti se da se u ovom delu „srpskog Sibira“ smenjuju čak tri godišnja doba u jednom danu. Za to je zaslužan specifičan geografski položaj, kao i nadmorska visina koja premašuje 1.000 metara, pa nekad i usred leta zna da padne sneg.
Teško je na jednom mestu nabrojati sve ono što jedna od najsunčanijih srpskih planina može da ponudi. Ali, jedno je sigurno, na Zlataru ima za svakoga ponešto.
Danas spada u najveći grad Polimlja i pored bogate istorije može se pohvaliti izvanredno lepom prirodom.
Zaljubljenici u duge šetnje neće pogrešiti ukoliko se zapute u ovaj deo istočne Srbije, željni da “napune baterije” u prirodi.
Na milenijumskoj klackalici između oblasti bujne prirode i industrijskog centra Majdanpek je uspeo da sačuva oba bogatstva, a ovdašnji planinari i turistički radnici su omogućili posetiocima da ih obiđu za jedan dan.
Samo u avgustu mesecu na koji se odnose poslednji statistički podaci Sekretarijata za upravu, 126.620 turista (+47 odsto) od čega 110.173 stranih (+55 odsto) je posetilo Beograd, i ostvarilo 327.720 noćenja u beogradskim hotelima.
Neobična crkva posvećena je Svetom Pantelejmonu. Nije slučajno što se nalazi baš u ovom drvetu.
Mirisi zrelog voća, povrća, iz dvorišta dopire vesela vreva domaćica koje pripremaju zimnicu, domaćini peku rakiju na selu tako da je ugođaj potpun.
Peščara je poznata po svojim neobičnim dinama, nalazi se u Banatu i predstavlja ekološki i geografski fenomen u Evropi i svetu: Ona je najveća evropska kontinentalna peščara.
Dužinu i širinu ovog netaknutog šumadijskog bisera već nekoliko godina koriste i veslači, iz Srbije, ali i iz daleke Kine, čija reprezentacija je ovde bila na pripremama.
Voda je stalno nadolazila i za nekoliko dana napunila je grotlo kopa koje se kasnije širilo i raslo.
Svi putnici, mogu da uživaju u dugim šetnjama, rekreaciji u prirodi i prelepim jesenjim pejzažima uz čašu vina.