U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.
U nekim selima istočne Srbije, pasulj se za zadušnice nije kuvao samo na slano – već i na slatko. Bez mesa, bez luka, ali sa suvim grožđem, medom i orasima. Jelo tuge i nade, koje se danas retko pamti.
U selima između Despotovca i Rekovca, žene su spremale posebnu zimnicu od zelene paprike, belog luka i brašna. “Ljutina” se nije mazala – već grabila kašikom, služila uz vruću proju i čuvala u podrumu kao oštar znak prave zime.
Nekada se u zabačenim selima Homolja od ostataka pasulja pravilo novo jelo – „gnjec“. Gusto, hladno, pomalo slatkasto, a posno i zasitno. Danas se gotovo niko ne seća da je postojalo.
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
Zaboravljeni kolač koji se u Šumadiji spremao samo na Veliku subotu, bez mleka i jaja
Obredna hrana koja se nije jela kod kuće, već delila tiho – za dušu i zavet
Zaboravljeno jelo koje su Srbi spremali kad im se ispuni zavet – u tišini i bez soli
Recept iz Zlatibora i Golije: zeleni napitak mladih devojaka i starinskog imuniteta
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
U vremenima kada se nije imalo, domaćice su znale da od kiselog kupusa i šake brašna naprave toplu, posnu hranu. Kiselišarke su jelo koje se jelo s nogu, uz turšiju i toplu proju – i danas ga gotovo niko ne zna.
U selima zapadne Srbije nekada se svakodnevno pripremao droženac – jednostavno, ali zasitno jelo od mlevene suve proje, čvaraka i domaće masti. Danas se pravi samo u retkim domaćinstvima.
U selima između Sjenice i Prijepolja, žene su u vreme strogog posta pravile sir bez mleka – od ovsenih zrna, vode i soli. Jelo je bilo jeftino, hranljivo i ukusno, a danas ga gotovo niko ne zna.
U planinskim selima jugoistočne Srbije nekada se pripremao neobičan „slani pekmez“ – od kuvanih šljiva, belog luka i divljeg bilja. Bio je dodatak uz kačamak, sir ili suvo meso, a danas ga gotovo niko ne pravi.
Bez mesa, bez začina, bez šporeta – a sit, zdrav i osvežavajući. Ovaj zaboravljeni recept sa juga Srbije pokazuje kako su nekada obični ljudi jeli sa ukusom i svrhom.
Božanska čorba sa suvim šljivama i orasima – posan specijalitet iz Stare Srbije
Na obroncima Stare planine, žene su nekada kuvane gloginje pretvarale u okrepljujuću čorbu – lekovito, slatko-kiselo jelo koje danas gotovo niko ne pravi.