Manastir Bođani nadaleko čuven po svojoj ikoni Bogorodice Bođanske, koja je jedna od šest pravoslavnih kanonizovanih ikona u svetu i jedan od bisera vrednog kulturno-istorijskog nasleđa u opštini Bač, poznat je i po činjenici da se u njemu proizvodi zanatsko pivo pod nazivom „Tri svetlosti“.
Kako monasi iz ovog manstira ističu proizvodi se šest vrsta piva koji nose imena ktitora ovog manastira ili su vezani za simbole i način manastirskog života.
BOGDAN – trgovac iz Dalmacije, po kome je manastir dobio ime. Legenda kaže da je na jednom od svojih putovanja naglo oslepeo, zastavši da se odmori u Bačkoj, blizu Dunava. Umio se na obližnjoj česmi, moleći Bogorodicu da ozdravi sa zavetom da će, ako se isceli izvorskom vodom, na tom mestu izgraditi crkvu. Izvorska voda mu je vratila vid, pa je Bogdan ispunio svoj zavet i 1478. godine sagradio crkvu.
MIHAJLO – današnju manastirsku crkvu podigao je Mihajlo Temišvarlija, rodom iz Segedina, 1722. godine.
DESPINA – udovica Mihajla Temišvarlije koja se pobrinula da se hram živopiše. ZOGRAF – Hristofor Žefarović, znameniti slikar, zograf, bakrorezac i kaligraf koji je 1737. uradio manastirski živopis. Njegovim živopisom manastira Bođani zabeleženo je rođenje jedne nove slikarske epohe – srpskog modernog slikarstva.
ZVONIK – Zvona nas pozivaju na bogosluženje, a u ovom smislu taj zvonik poziva na jedno novo iskustvo. Zvonik je inače pšenično pivo. To je kod nas malo neobično, a vrlo karakteristično za nemačka i belgijska piva, navode u manastiru Bođani.
MALI PRINC – To je lager pivo koje je naknadno zahmeljeno koje daje određenu vrstu arome i to je bistro pivo, a naziv je dobio po pularnoj istoimenoj knjizi Sent Egziperija, koja je veoma poučna u raznim fazama života, ne samo kada je obavezna kao školska lektira. Blagoslov od starešine manastira za početak bavljenja pivarstvom su dobili 2018. godine, a nakon toga je usledila jedna manja nabavka neophodne opreme i počelo se sa vežbanjem.
„Nakon određenog perioda kuvanja stekli smo iskustvo koje nam je otvorilo put ka nabavci profesionalne opreme i ozbiljnoj proizvodnji zanatskog piva, za koje smo dobili blagoslov od našeg nadležnog episkopa“, ističu u ovom manastiru.
Da bi se dobilo kvalitetno pivo neophodno je da se sačeka jedan vremenski period nakon kuvanja istog, a to je oko mesec ipo dana, da to sazri i bude pravo kvalitetno pivo. Manastir se diči opremom za svoju pivaru, koja je kako kažu veoma moderna, odgovara najvišim standardima, te se ovom prilikom zahvaljuju Vladi AP Vojvodine koja im je preko Javnog konkursa dodelila određenu količinu novca za nabavku neophodne opreme, zahvaljujući kojoj pivara manastira Bođani danas odgovara svim standardima kvaliteta. Kako navode monasi za naše manastire se baš i ne vezuje pivarska tradicija, više su to u pitanju rakije i vina, ali uvek postoje izuzeci kao što je manastir Bođani, ali i manastir Banjska na Kosovu i Metohiji koji takođe ima pivaru, dok manastir Kovilj razvija tehnologiju kuvanja piva, te su i oni sada na putu da nabave ozbiljnu opremu.
Kada su došli do momenta davanja imena pivima, u manastiru ističu, da je bilo mnogo promišljanja na tu temu jer je to manir zanatskog pivarstva, da svako pivo ima svoj naziv. Razlika takođe postoji u kvascima koji se koriste za piva, pa tako u manastiru Bođani imaju lager i ejl piva.
Došli su na ideju da nazive daju po ktitorima manastira i nečemu što je vezano za manastirski način života, a ističu da je interesovanje posetilaca za njihova piva veliko te da su se mnogi već uverili u vrhunski kvalitet. U manastiru je takođe obeleženo 300 godina postojanja crkve koja je posvećena Vavedenju presvete Bogorodice, što je bio jedan od dobrih povoda za dalju promociju ovih vrhunskih zanatskih piva.
„Manastir Bođani je jedinstveni duhovni i kulturni svetionik iz 15. veka koji i danas kao i pre šest vekova svoga trajanja zrači Trosunčanom Svetlošću i nadahnjuje i teši iskrene pregaoce na putu u potrazi za smislom života. Zanatska pivara Tri Svetlosti je takođe odraz iste svetlosti i blagoslovenog poslušanja, slobode i autentične kreativnosti koja će iznenaditi vaše nepce predivnim ukusima piva kroz spoj tradicije i modernosti“, ponosno ističu u ovom manastiru.
Tanja Mitrović
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Komentari(0)